line decor
line decor
 
 
 
ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ НИШ

 

Светски дан здравља 2008: заштита здравља од утицаја климатских променA

World Health Day 2008: protecting health from climate change

 

07. АПРИЛ 2008.

 

Download плаката у већој величини (8mb)

Овогодишњи светски дан здравља посвећен је заштити здравља од климатских промена.
Утицај климатских промена на здравље уочен је много раније, али је пуни значај добио тек у другој половини 20. века. Ове промене условљене су, пре свега, људском делатношћу, а огледају се у повећаној продукцији гасова који условљавају повећано глобално загревање и повећани феномен стаклене баште ("greenhouse gas") - угљен диоксида, метана, азот оксида и сл. Нагомилавање ових гасова у атмосфери има за последицу смањивање озонског омотача и загревање атмосфере.
Последњих 100 година глобална температура порасла је за 0.74°Ц, а површина мора порасла је за 17 цм (због појачаног топљења снега и леда). Поред тога, повећана је и температура на Арктику, промењен је салинитет океана, измењене су карактеристике ветрова, појачан је интензитет тропских циклона и падавина, као и фреквенција топлотних таласа и суша.

Уочене климатске промене имају утицаја на земљину куглу и на сав живи и неживи свет на њој, што директно или индиректно  утиче и на здравље људи.

Климатске промене различито могу утицати на здравље људи и крећу се од повећаног ризика поремећаја здравља услед екстремних временских услова до промена у динамици јављања  одредјених инфективних болести. Ове промене утичу на учесталост и ширење многих смртоносних заразних болести, што дирекно може да угрози здравље становништва.
Промена климе директно утичу и на повећану смртност људи због високе топлоте,  доводе и до промена у епидемиолошким карактеристикама векторских болести, а и досадашњи модели настанка и развијања разних природних катастрофа су измењени.
Климатские промене највише утичу на младје људе, старије особе, сиромашно становништво и изоловане популације у свету.
Утицај ових промена велики је и у областима у којима се ендемски јављају заразне болести на чије епидемиолошке карактеристике клима има одлучујући утицај, у сушним областима и у областима у којима је производња хране (из различитих разлога) ограничена. Такодје, осетљиве су и мале острвске и планинске земље, као и мегаполиси у приобаљу.

Шта је потребно урадити?

Климатске промене до сада су направиле доста штете, како у самој природи, тако и по здравље становништва. У наредном периоду потребно је исправити оно што је клима покварила, што није лак задатак. Медјутим, постоје начини да се ублажи штетни утицај климатских промена на здравље. На пример, контролом вектора (комараца, крпеља и сл), контролом аеро загадјења, контролом земљишта и вода  и сл. могуће је, донекле, заштитити здравље становништва.
Многе мере, које су усмерене на спречавање настанка климатских промена истовремено имају и позитиван утицај на здравље. Коришћење бицикла или јавног превоза уместо властитих аутомобила, као и чешће пешачење умањује загадјење ваздуха, што за последицу има чистији ваздух и мање обољења дисајног система. Осим што не загадјује ваздух, пешачење редукује телесну тежину чиме се и смањује број оболелих од болести гојазности.

Циљ Светске здравствене организације је да покрене јавност да  и она сама активно учествује у заштити здраваља од климатских промена, као и да укаже да у овим активностима значајну улогу имају заводи и институти за јавно здравље.

Ово је прилика да сви сегменти друштва у свету (владине и невладине организације, медјународна удружења, саме владе појединих земаља, као и Светска здравствена организација) раде на утврдјивању постојања повезаности измедју климатских промена и оштећења здравља људи, да процене какав је утицај ових промена на околину, производњу хране, транспорт, енергију и друго. Поред тога прилика је да се путем медија и разних публикација подстакне што већи број становништва у свету да се активно укључи у стабилизацији временских промена и да сви крену у акцију, као и да се покрену сви механизми заштите сиромашних и осетљивих делова популације од погубних утицаја климатских промена.

Кључне поруке Светске здравствене организације поводом Светског дана здравља 2008.могле би да се сведу на следеће:
1. Здравље људи је, поред осталог,  већ сада значајно нарушено климатским променама.
 2. Поремећаји здравља, условљени климатским променама, највише погадјају најсиромашније становништво.
3. Традиционалне мере, које јавно здравље иначе користи у решавању проблема, веома важне су компоненте за успешну борбу против климатских промена.
4. Због комплексности проблема потребно је мултидисциплинарно и мулти секторско повезивање и деловање.
5. Да би се спречио настанак нових последица и ублажио утицај већ постојећих, ова свеобухватна акција контроле климатских промена мора да започне одмах.