Светски дан здравља 2008: заштита здравља од утицаја климатских променA

World Health Day 2008: protecting health from climate change

Globalno zagrevanje
Prof. dr Dragana Nikić

Od početka svog postojanja ljudi modifikuju prirodu ali tek sa  industrijskom revolucijom  promene  su postale značajno ubrzane  tako da se ekološki sistem Zemlje sada nalazi u vrlo krhkoj ravnoteži.  Jedan od značajnijih problema koji u poslednjih nekoliko godina postaje značajan  za celokupno čovečanstvo, zbog velikog broja ljudskih žrtava,  je globalno zagrevanje.  Utvrđeno je da se u poslednjih nekoliko decenija klima promenila više nego u poslednjih nekoliko hiljada godina.

Većina klimatologa smatra da se promena klime javljaja kao rezultat povećane emisije gasova staklene bašte. Efekat staklene bašte je prirodni proces  koji  održava Zemlju dovoljno toplom da bi na njoj bio moguć život.  Zemlja prima energiju iz dva izvora: od Sunca i od atmosfere. Od ukupne solarne energije samo oko 50% stigne do površine Zemlje i zagreva zemljište i okeane.  Jedan deo zračenja se reflektuje nazad u svemir, dok ostali deo energije  apsorbuje  atmosfera.  Zemlja apsorbuje  energiju i oko 30% reflektuje se sa njene površine  nazad u vidu dugotalasnog ili infracrvenog zračenja. Gasovi koji se nalaze u atmosferi apsorbuju deo te otpuštene energije, transformišući je u kinetičku energiju i potencijalnu energiju molekula i tako zagrevaju atmosferu. Molekuli  gasova zrače energiju u svim pravcima, pa i prema zemlji. Ovaj proces u kome gasovi iz atmosfere transformišu infracrveno zračenje u toplotnu energiju  zagreva planetu. Svaka promena u zračenju, bilo u procesu primanja ili oslobađanja u svemir, utiče na klimu. Atmosfera emituje zračenje konvekcijom da bi stabilizovala svoju  temperaturu. Površina zemlje prima skoro dva puta više energije od atmosfere nego od Sunca .

Sunce je mnogo jači izvor energije, ali ne zagreva Zemlju ravnomerno, dok atmosfera zagreva celo nebo ravnomerno.

Bez prisustva atmosfere i efekta staklene bašte prosečna temperatura na Zemlji bi bila oko 30 - 40˚C niža nego što je sada, te bi došlo  do zaleđivanja vode u okeanu, dok bi temperatura u prizemnim slojevima atmosfere bila jednaka temperaturi  zaleđene grudve snega

Gasovi koji kontrolišu energiju koja prolazi kroz atmosferu apsorbujući infracrveni deo spektra nazivaju se gasovi ˝staklene bašte˝. U atmosferi su prisutni manje od 1%, a  nivo im zavisi od ravnoteže između njihovog stvaranja i razgradnje .

Ljudske aktivnosti danas dovode do naglog i neumerenog porasta koncentracija gasova koji učestvuju u efektu “staklene bašte“ i zbog toga dolazi do povećanja količine  toplote u atmosferi i smanjenja sposobnosti zemlje da se hladi,  što ima za posledicu  povećanje temperature u donjim slojevima atmosfere i na površini Zemlje.  Predviđa se  da će dalje intenziviranje efekta ˝staklene bašte ˝   dovesti  do globalnog zagrevanja.

Pored ugljen dioksida koji u efektu “staklene bašte ” učestvuje sa oko 76%  pojavi ovo fenomena doprinose i metan sa 13%, florohlorokarbonati sa oko 5% i azotni oksidi sa 6%.

Svi gasovi koji dovode do fenomena ˝staklene bašte ˝  dugo opstaju u atmosferi     što značajno otežava smanjenje njihovih koncentracija :

1. ugljen dioksid od 50 do 200 godina,
2. metan 10,5 godina,
3. florohlorokarbonati od 2 do  550 godina,
4. azot dioksid 132 godine

Promena klime nije samo rezultat prirodnih promena, već predstavlja jasan vid delovanja ljudskih aktivnosti na globalnu klimu.  Ovi efekti mogu delovati u interakciji sa štetnim delovanjem drugih poremećaja ekološkog sistema kao što je emisija toksičnih polutanata, oštećenje ozonskog omotača, deforestacija itd .

Globalna klima je uslovljena interakcijom između atmosfere, hidrosfere, kriosfere, biosfere i geosfere, tako da promena u bilo kojoj sferi neminovno utiče na pojavu lančane reakcije i promene u svim medijima životne sredine

ZDRAVSTVENI  EFEKTI

Klimatske promene izazvane ljudskim aktivnostima prvi put su se nagomilale i deluju tako da su prevaziđene fiziološke i ekološke granice biosfere.  Potencijalne posledice su širokog spektra i mogu da deluju na zdravlje ljudi, njihov način života, pa i na opstanak civilizacije.

Promene u životnoj sredini i promena klimatskih prilika može da utiče na  zdravlje na više načina i da deluje direktno i indirektno (tabela 10).

Direktni  efekti

Ekstremne promene temperature

Povremen porast spoljne temperature i toplotni talasi ne utiču na sve ljude, ali postoje visoko rizične grupe (deca, starije osobe, hronični srčani bolesnici, siromašno stanovništvo) kojima smetaju nagle  promene temperature. Blago povećanje temperature u severnim krajevima može da dovede do ozbiljnijih posledica u odnosu na  južne krajeve,  jer stanovništvo nije naviklo na visoke temperature i teško im se prilagođava.

Stanovnici toplijih krajeva imaju određene navike u oblačenju, ishrani, načinu gradnje kuća itd. koje im pomažu da se lakše prilagode visokim temperaturama.  Ove navike su sticane vekovima i teško ih je u kratkom vremenskom periodu promeniti.
Tabela 10. Delovanje globalnog zagrevanja na zdravlje

Sva ova istraživanja ukazuju da će sa globalnim zagrevanjem doći i do porasta mortaliteta u letnjim mesecima, dok će se u zimskim mesecima smanjiti. Kako je među starim osobama najveća smrtnost kod pojave temperaturnih ekstrema, ovo može značajno da utiče i na smanjenje očekivanog trajanja života.

Povećana učestalost respiratornih oboljenja

Pored visokih temperatura u letnjim mesecima je zbog povećanog stvaranja ozona povećan morbiditet pre svega od respiratornih bolesti.
           
Ispitivanja u Japanu su pokazala da sa porastom temperature od 2-5˚C raste količina polena sa kedra, smanjuje se njegova disperzija, što može da dovede do porasta alergijskih reakcija i incidence astme.

 

Indirektni efekti
Delovanje na zarazne bolesti

Klima može da utiče na pojavu ovih bolesti na više načina : preko promene temperature i vlažnosti vazduha, pravca i jačine vetrova, delovanjem na hidrosferu itd. 

Klimatske promene mogu da utiču na proces bolesti na više načina, počev od direktnog delovanja na životinje ili virus, razmnožavanje vektora, menjanjem navika vektora ili domaćina, promenom navika ljudi u ishrani  ili pak demografskim promenama.

Vektorske bolesti

Promena temperature i padavina može da dovede do širenja brojnih  bolesti, koje su sada ograničene na tropske predele  u oblasti u kojima se do sada nisu javljale, jer će im odgovarati novonastale vremenske prilike.  Pre svega se očekuje širenje vektorskih bolesti  i promena njihovog sezonskog karaktera, te se mogu javljati tokom cele godine. Vektorske bolesti su bolesti koje se ne prenose direktno sa čoveka na čoveka već se prenose uz pomoć nekog prenosioca kao što je na primer komarac koji sa bolesnog čoveka prenosi ubodom bolest na do tada zdravu osobu. Klima  može da utiče na životni ciklus vektorskih organizama i privremenih domaćina kao i na sposobnost njihovog sazrevanja, reprodukciju, preživljavanje,  proces širenja bolesti, promenu inkubacionog perioda kod određenih bolesti koje prenose komarci itd.

Pretpostavlja se da će globalno zagrevanje dovesti do povećane incidence malarije, denge, žute groznice, virusnih encefalita, Lajmske bolesti itd. Klimatske prilike utiču na vreme i intenzitet izbijanja ovih bolesti.  Sazrevanje mikroorganizma u insektima dosta zavisi od temperature, te sa njenim porastom se i sazrevanje ubrzava.

Visoka temperature i vlažnost utiču povoljno na povećanje broja insekta, mada pojava ekstremno visokih temperatura može da deluje u suprotnom pravcu, odnosno, može da dovede do smanjenja preživljavanja mikroorganizma i njegovog domaćina.

Hidrične epidemije i trovanja hranom

Visoke temperature mogu  da utiču i na uzročnike koji dovode do pojave hidričnih epidemija kao što je Vibrio cholerae.  Velika količina padavina i prateće poplave  stvaraju idealne  uslove  za vektore određenih bolesti i mikroorganizme koji žive u vodi,  što može  da dovede do porasta oboljenja  kod ljudi. Sa porastom temperature stvaraju se i idealni uslovi  za rast i razmnožavanje patogena koji žive u hrani, kao što je Salmonella, što može da utiče na češću pojavu trovanja hranom.

Porast nivoa mora

Najočiglednija posledica globalnog zagrevanja je porast nivoa mora i okeana.
Očekuje se da će zbog topljenja polarnih glečera i ledenih naslaga, u kojima se nalazi oko 2,5%  svetskih zaliha vode, doći do porasta nivoa mora od 0,5 – 2 m. Visoke temperature

ne tope samo polarne naslage leda već tope glečere od Peruanskih Anda do Švajcarskih Alpa.  Za poslednjih pedeset godina otopilo se oko    7 000 kvadratnih kilometara leda. Po nekim predviđanjima posledice topljenja polarnog leda nisu tako opasne kao otapanje leda u tundrama gde može da se oslobodi ogromana količina metana, ali bi porast nivoa mora od 2 m bio katastrofalan za mnogobrojna ostrva koja bi prestala da postoje, posebno koralna ostrva kao Karipska. Povećanje nivoa mora za jedan metar dovelo bi do gubitka ogromne površine zemljišta ne samo za stanovanje, već i za poljoprivredu. Procenjuje se da  bi bilo uništeno oko 3% površine Zemlje (oko pet miliona kilometara kvadratnih) na kojoj trenutno živi oko jedna milijarda ljudi

Ukoliko bi se ovo ostvarilo došlo bi do masovnog raseljavanja ljudi iz ovih područja . Najveći porast nivoa mora očekuje se u najsiromašnijim zemljama gde je  gustina stanovanja velika, te bi preseljenje ovog stanovništva u druge krajeve dovelo do povećanja gustine naseljenosti i veće mogućnosti za pojavu i širenje zaraznih bolesti. Na osnovu matematičkih modela očekuje se da će najugroženiji biti Bangladeš, Egipat i područja u dolini Nila i Ganga, Tajland, Pakistan i Indonezija. U SAD-u u opasnoj zoni se nalazi negde oko 19 000 km obalske linije Floride i Majamija, a u Evropi Holandija i istočna obala Engleske.

Promena nivoa mora utiče na globalnu klimu. Morske struje već 10 000 godina garantuju Evropi umerenu klimu. Povećanje nivoa mora može da promeni morske struje i da dovede do promena u klimi.  Ovo područje još nije dovoljno ispitano, ali se smatra da okeani i mora transportuju ogromnu količinu energije.  Postojeći modeli ukazuju da će cirkulacija Atlanskog okeana oslabiti za 10-15%, što  utiče na smanjenje količina riba i populacije morskih ptica. Kao posledica može da se javi i smanjenje apsorpcije ugljen dioksida od strane mora i okeana i naknadno povećanje njegovih koncentracija u atmosferi.

Povećanje učestalosti prirodnih katastrofa

Još uvek se razmatra na koji način će globalno zagrevanje dovesti do povećane učestalosti oluja i prirodnih katastrofa . Neki smatraju da ukoliko se nivo mora poveća za 1m, da bi uragani bili znatno razorniji i javljali bi se češće. Intenzitet uragana zavisi od temperature mora i ukoliko dođe do zagrevanja mora najjači uragani bi bili snažniji za oko 40-50%, što bi značajno doprinelo povećanju broja nastradalih i povređenih osoba .

Povećanje padavina

Sa porastom globalne temperature očekuje se i povećanje padavina.  Topliji vazduh dovodi do većeg isparavanja okeana, što uzrokuje povećanu oblačnost i očekuje se povećanje količine kiše i snega za oko 5-7% .  Po nekim predviđanjima, baziranim na matematičkim modelima, u toku zime očekuje se da će povećanje padavina biti i do 20%.
Smatra se da povećanje padavina neće biti ravnomerno.

Proizvodnja hrane

Promena u normalnom ciklusu atmosferske vode može da dovede do pojave suša u plodnim oblastima, što će se neminovno odraziti na proizvodnju hrane.  U SAD-u na srednjem zapadu koji obezbeđuje oko 90%  svetske proizvodnje  žitarica, zbog suše se očekuje znatno smanjenje prinosa.  Porast temperature za 2˚C može da znači smanjenje prinosa žitarica u Evropi i SAD-u za 2-17%.  U poslednjih desetak godina proizvodnja poljoprivrednih proizvoda je značajno opala zbog suše.

U zemljama u razvoju naizmenična pojava poplava i suša uticaće na smanjenje ionako malih prinosa, pa se nedostatak hrane  i neadekvatna ishranjenost stanovništva  sa pratećim zdravstvenim posledicama mogu i dalje očekivati  kao problem na ovim područjima.  Kako se broj ljudi koji se nedovoljno i neadekvatno hrane stalno povećava i bez klimatskih promena, one samo mogu doprineti da bude ugrožen veći deo populacije.

Gubitak biodiverziteta

Globalno zagrevanje utiče na opstanak, lokaciju i sastav ekosistema. U svetu neprekidno raste gubitak biodiverziteta. Godišnje nestaje oko 1000 vrsta i pejzaži se stalno menjaju.
Čovek napada prirodu često sa nepredvidivim i ireverzibilnim rezultatima.

Napredak društva potiskuje netaknute predele divljine i životinje koje žive trenutno u njima neće biti u stanju da prate promenu ekosistema. Kada izgube svoje prirodno stanište životinje neće imati gde da odu .  Neke životinjske vrste (kao na primer karibu na Arktiku) će izgubiti svoje migracione puteve dok se bude topio led koji povezuje pojedina ostrva. Gubitak mnogih vrsta izuzetno je značajan za ljude jer se gube izvori hrane, ali i raznih drugih proizvoda i lekova. Neke vrste pod delovanjem izmenjene klime postaju opasne po zdravlje ljudi .

Sva ova predviđanja bazirana su na naučnim teorijama, matematičkim modelima ili na dosadašnjim opažanjima .