Национални дан борбе против рака дојке, 20 март обележава се у Србији, како би се скренула пажња на распрострањеност рака дојке и подигла свест о значају превентивних прегледа којима је циљ рано откривање и који омогућавају правовремено започињање лечења оболелих жена.
У оквиру обележавања Националног дана борбе против рака дојке промовишу се физичка активност, избалансирана исхрана и регулација телесне тежине, престанак пушења и избегавање стреса и употребе прекомерне количине алкохола. Према доступним подацима, ширењем свести о превенцији ризикофактора и променом начина живота код око 25% до 33% жена може се превенирати рак дојке.
Избор животних навика игра кључну улогу за здравље груди сваке жене. Данас постоје чврсти докази да су најважнији фактори ризика за настанак карцинома дојке поред женског пола, старије животно доба, генетска предиспозиција, дужина репродуктивног периода, број порођаја, године при рођењу првог детета, гојазност, егзогени естрогени, конзумација алкохола, пролиферативне болести дојке, карцином контралатералне дојке или ендометријума, изложеност зрачењу, физичка неактивност и утицај географског поднебља. Неке од ових фактора није могуће мењати, док је на другемогуће утицати.
Избегавање гојазности и регулација телесне тежине уз избалансирану исхрану и редовну физичку активност уз престанак пушења и избегавање изложености дуванском диму и прекомерне конзумације алкохола су битни фактори за очување здравља и превенцију болести на које можемо утицати.
Непроменљиви фактори ризика су године живота и женски пол, генетски фактори (носиоци мутације гена BRCA 1 и BRCA 2 који су одговорни за око 5-10% случајева рака дојки), позитивна анамнеза рака код најближих сродника, (мајка, бака, сестра, тетка, отац, брат), појава рака дојке код сродника мушког пола, хормонски фактори (дужа изложеност естрогену и прогестерону због дужег трајања репродуктивног периода, код ране прва менструација пре 12 године. и касне менопауза после 50. године живота, код рађања после 30. године, нерађања, недојења, примене конрацепције пре прве трудноће, сусптитуционе терапије у менопаузи, као и због изложености јонизујућем зрачењу, нарочито у младости.
Висока учесталост оболевања од рака дојке мора се у извесној мери приписати чињеници да до данас нису откривени или до краја разјашњени сви узроци његовог настанка, што додатно наглашава да је поред мера примарне превенције од кључног значаја секундарна превенција тј. рано откривање рака дојке.
Међутим, и даље због касног откривања болести смртност од карцинома дојке још увек је веома висока.
Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести широм света. Према проценама Међународне агенције за истраживање рака (енг. International Agancy for Research on Cancer – IARC), у свету је, од рака дојке, током 2022. године регистровано више од 2.297.000 новооболелих и скоро 667.000 умрлих жена свих узраста.
У Европи је, у 2022. години, регистровано више од пола милиона новооболелих и око 144.000 умрлих жена од рака дојке.
Рак дојке представља водећи малигни тумор у оболевању док је на другом месту, иза карцинома бронха и трахеје узрок умирања жена Србије. Водећи је узрок превремене смрти код наших жена старости од 45. до 64. године. Мерен годинама изгубљеног живота, карцином дојке је на трећем месту као узрок смрти код жена старости од 45. до 64. године, после цереброваскуларних болести и исхемијске болести срца. У Србији је 2024. године од малигних тумора дојке оболело је 4544, а умрло је 1700 жена. У Нишавском округу, 2022. године регистровано 226 новоболелих жена и 154 преминулих од рака дојке, док је у Топличком округу регистровано исте године 48 новоболелих и 37 умрлих жена од ове малигне болести.
Стoпа мoртaлитeтa oд карцинома дojкe у вeликoj мeри зaвиси oд успeшнoсти спрoвoђeњa прeвeнтивних прoгрaмa. Већи број смртних случајева жена оболелих од рака дојке код нас и у земљама у развоју, јавља се због дијагностиковања рака дојке у касној фази, углавном због недостатка свести о потреби раног откривања, као и због недостатка ресурса у здравственом систему.
Рак дојке се код знатног броја жена у Србији открива касно. Студије су показале да је у Србији код мање од трећине жена (28,4%) дијагностикован малигни тумор који је мањи од 2 цм и локализован је на ткиву дојке. Нажалост, студије су показале да је код скоро 50% жена његова величина била преко 2 цм, са већ постојећим ближим или удаљеним метастазама, што може представљати један од разлога велике смртности жена оболелих код нас. Имајући ово у виду, као једина ефикасна мера за смањење стопе умирања од ове болести је рано откривање, односно секундарна превенција.
Скрининг као мера секундарне превенције, oмoгућaвa нe сaмo oткривaњe карцинома дojкe у рaнoj фaзи, вeћ и oткривaњe прeкaнцeрoзних промена чиjим сe уклaњaњeм спрeчaвa нaстaнaк мaлигних прoмeнa. У зeмљaмa, углaвнoм рaзвиjeним, у кojимa сe скрининг успeшнo примeњуjе вeћ нeкoликo дeцeниja, зaбeлeжeн je дрaстичaн пaд смртнoсти oд карцинома дojкe.
По препоруци Светске здравствене организациеје у Републици Србији се од децембра 2012. године спроводи Програм организованог скрининга рака дојке, који има за циљ смањење смртности и унапређење квалитета живота оболелих жена.
Организовани скрининг рака дојке подразумева позивање и преглед мамографијом (радиографско снимање) жена циљне популације од 50 до 69 година једном на сваке две године, јер од укупног броја новооболелих жена у свету око 33% жена су старости од 50 до 64 године.
Канцеларија за скрининг рака Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ заједно са мрежом института и завода за јавно здравље на територији Србије, учествује у организацији, координацији, евалуацији и мониторингу спровођења организованог скрининга рака дојке у домовима здравља тако и и рад мобилних мамографа на терену.
Један од циљева спровођења организованог скрининга рака дојке је и унапређење свести жена о значају раног откривања карцинома дојке и редовних скрининг прегледа, као и јачање капацитета здравствених установа за спровођење скрининга рака дојке.
Институт за јавно здравље Ниш, као референтна установа врши координацију, мониоторинг и евалуацију спровођења Националног скрининг програма за рано откривање рака дојке на територији Нишавског и Топличког округа.
Носиоци спровођења скрининга су домови здравља који позивају жене циљне популације 50 до 69 година на две године и упућују на скрининг мамографију и у 2026. години тежи се позивању целокупне циљне популације жена и обухвату скрининг мамографијом, скрининг прегледимаод 70% циљне популације.
У домовима здравља Нишавског и Топличког округа где постоје стационирани мамографи (ДЗ Ниш, ЗЦ Алексинац, ДЗ Сокобања, ДЗ Куршумлија и ЗЦ Прокупље) врши се скрининг мамографија и прво читанје мамографских налаза.
Од јануара 2025. године у организовани скрининг рака дојке постепено су се укључивали у складу са својим могућностима у погледу кадра и опреме и сви остали домови здравља са територије Нишавског и Топличког округа осим ДЗ Блаце и ДЗ Житорађа где је у марту и мају 2025. године, женама био доступан мамографски преглед путем покретног мамографа УКЦ Ниш.
Тренутно свих 8 домова здравља са територије Нишавског округа (ДЗ Ниш, ДЗ Алексинац, ДЗ Дољевац, ДЗ Гаџин Хан, ДЗ Сврљиг, ДЗ Мерошина, ДЗ Ражањ) и 2 дома здравља са територије Топличког округа (ДЗ Прокупље, ДЗ Куршумлија), су укључени у организовани скрининг рака дојке.
ДЗ Ниш врши прво читање средом и суботом за домове здравља Нишавског округа који немају мамограф.
У Центру за радиологију УКЦ Ниш за домове здравља са територије Нишавског округа и ЗЦ Прокупље за домове здравља са територије Топличког округа уредбом је планирано такође прво читање за домове здравља који немају мамограф, друго читање свих мамографија, треће супервизијско читање уколико је потребно и додатне дијагностичке процедуре (циљане мамографије и ултразвучне прегледе) које се спроводе по методологији организованог скрининга рака дојке. Контролу квалитета изавршну проценуспровођења програма скрининга спроводи Министарство здравља Републике Србије.
У оквиру Националног скрининг програма за рано откривање рака дојке, прегледане су мобилним мамографом и жене из 4 општина Топличког округа (Блаце, Куршумлија, Прокупље, Житорађа) и 3 општине Нишавског округа (Ражањ, Сврљиг, Гаџин Хан).
У 2025. години мобилни мамограф УКЦ Ниш прегледао је жене Блаца, Прокупља и Житорађа на територији Топличког округа и жене Дољевца на територији Нишавског округа.
Прегледи мобилним мамографом су бесплатни (није потребан упут, већ само здравствена књижица) за жене старости од 50 до 69 година, без симптома малигних болести дојке.
У општинама у Србији где се програм не спроводи у облику организованог скрининга рака дојке, односно где се жене не позивају лично, постоје такође могућности обављања превентивног прегледа дојки жена. Превентивни прегледи се у том случају обављају код гинеколога и лекара опште медицине, када лекар прегледа жену и ако је животне доби од 50 до 65 година живота упути је на мамографију, али ако се ради о женама које су млађе од 50 година, лекар приликом прегледа процењује да ли ће жена бити упућена на мамографију или на ултразвучни преглед дојки, или ће обавити само палпаторни преглед дојки који је у датом моменту довољан. Жене које у својој породичној анамнези имају блиске рођаке са оперисаним раком дојке (мајка, сестра, бака) на ове прегледе се јављају без икаквих позива, редовно и чешће него једном у периоду од две године.
Када се рак дојке открије у најранијој фази болести, шансе за излечење су велике. Преко 90% откривених случајева случајева рака дојке у раној фази уз адекватну дијагностику и лечење, има далеко веће шансе за излечење и продужетак живота него откривени случајеви болести у касној фази. Најновије америчке студије су показале да код ранооткривених карцинома дојке постоји петогодишње преживљавање чак код 99% случајева, уз примену адекватне правовремене иновативне терапије.
Рак дојке је озбиљна болест и зато је од пресудног значаја да жене које немају симптоме, старости 50 до 69 година, раде скрининг мамографију на сваке две године како би се мале, почетне промене на дојкама могле открити рано када је могуће њихово успешно излечење. Oткривaњe карцинома дojкe скрининг прегледима у рaнoj фaзи пoрeд висoкe шaнсe зa излeчeњe, oмoгућaвa и примeну пoштeдних хирушких интeрвeнциja, бржи oпoрaвaк, смaњeнe инвaлиднoсти, бoљи квaлитeт живoтa кao и смaњeњe трoшкoвa лeчeњa и индирeктних трoшкoвa бoлeсти.
Такође је важно да се обавезно јаве лекару на преглед и све жене ако осећају бол у пределу дојки који не пролази, ако примете квржицу у дојци, промене на кожи и промене у облику дојки, увлачење и секрет из брадавица, јер правовременом применом одговарајуће савремене терапије и даљим континуираним третманом, могуће је значајно унапредити здравствено стање и квалитет живота оболелих жена.
