Живот у градским срединама често представља изазов на многим пољима – од организације и достизања одређених друштвених и личних циљева, до проналажења равнотеже у расподели ограничених материјалних и људских ресурса. У укупном погледу, тежња за унапређењем здравствене слике једног града намеће се као потпуно оправдана, узимајући у обзир бројне успешне и мање успешне примере из света, уз уважавање локалних специфичности. Запажања на глобалном плану, наводе да је посвећивање пажње здрављу урбаних средина, од посебне важности првенствено због три групе здравствених стања која највише оптерећују здравље градске популације – хроничних незаразних болести, епидемија заразних болести и повреда. Узевши у обзир податак да преко 55% светског становништва живи у градовима, и да је процењено да ће тај број до 2050. износити 68%, потпуно је јасно да фактори који утичу на здравље у градској средини значајно доприносе општем изгледу параметара здравственог стања светске популације. Узимајући у обзир све познате чиниоце, Светска здравствена организација (СЗО) је 1986. године дала подстрек за покретање програма Здравих градова, као једног од најпознатијих примера иницијатива за стварање здравих окружења, са неколико основних циљева – постизања доброг квалитета живота, обезбеђивања основних хигијенских услова, обезбеђивања доступне здравствене заштите и стварања целокупног окружења које промовише и подржава здравље.
Дан здравих градова биће обележен 20. маја 2026. године заједничком иницијативом Института за јавно здравље Ниш, Института за јавно здравље Војводине, Института за јавно здравље Крагујевац и Градског завода за јавно здравље Београд, са заједничким циљем унапређења здравља градских средина у нашој земљи.
Вишедеценијски развој мреже здравих градова истицао се бројним фазама разноврсног садржаја, које су одговарале опаженим и пројектованим потребама урбаних заједница, пружајући облик стратешког усмерења читавог концепта. Сажето, као основни стратешки циљеви мреже здравих градова наводе се:
- промовисање политика и акција за здравље и одрживи развој на локалном нивоу и широм европског региона СЗО, са нагласком на детерминанте здравља, људе који живе у сиромаштву и потребе рањивих група;
- јачање националне препознатљивости здравих градова у контексту политика за развој здравља, јавно здравље и урбану обнову са нагласком на национално-локалној сарадњи;
- продукција јавних политика политика и експертских пракси, доказа, знања и метода које се могу користити за промоцију здравља у свим градовима у обухваћеном региону;
- промоција солидарности, сарадње и радних веза између градова и мрежа и са градовима и мрежама које учествују у покрету здравих градова;
- активна улога у залагању за здравље на европском и глобалном нивоу кроз партнерства са другим агенцијама које се баве урбаним питањима и мрежама локалних власти;
- повећање доступности европске мреже СЗО свим државама чланицама у европском региону.
Како започети путовање ка здравом граду?
Пре свега, потребно је добро сагледати специфичности заједнице у којој се планира увођење модела здравог града, како би се развила адекватна визија њене практичне реализације – прво је потребно разумети и формирати оквир акције. Други корак представља повезивање са свим заинтересованим странама, као и ентузијастима који би учествовали у реализацији овог задатка. Напомиње се да је у процесу окупљања подршке свих заинтересованих страна веома важно обезбеђивање учешћа државне администрације. Како би се правилно усмерила акција, потребно је сагледати здравствене специфичности града, и томе ће помоћи формирање здравственог профила града. У оквиру ових активности нарочито је важна идентификација кључних здравствених проблема, начина на које се може утицати на њих као и интерсекторска сарадња са различитим чиниоцима. Четврти корак представља обезбеђивање потребних материјалних средстава, која су незаобилазан фактор у читавом процесу. С тим у вези, новчани ресурси важни за подршку формирању модела здравог града могу доћи из разлитичих извора. Важно место представља и следећи корак, а то је одређивање хијерархијског места будуће администрације/управе за реализацију плана здравог града. Важно је да администрација/управа заузме место у систему управљања са ког ће моћи да оствари потребан утицај на све важне чиниоце у процесу одлучивања. Формална припрема предлога реализације идеја здравог града, мора да задовољи одређене стручне захтеве. Коначно, финални корак у отпочињању процеса представља и одобрење од стране владиних тела, као и аплицирање за чланство у мрежи здравих градова.
Како се организовати у даљем процесу?
Наводи се да сви успешни модели здравих градова имају интерсекторска управљачка тела чији је задатак дефинисање свих важних праваца у кретању и развоју модела здравог града. Са кретањем ка реализацији идеја, нова сазнања мењаће постојеће концепте, те је одговарајућа анализа услова деловања следећи важан корак. Наставак процеса представља дефинисање улога које ће модел здравог града донети заједници, као и места свих страна које учествују у процесу. Од изузетне је важности и да постоји функционално и одговарајуће административно/ управљачко тело које ће водити развој целог модела, доносити одлуке и вршити евалуацију. Адекватна организација захтева и дугорочно оперативно планирање које ће омогућити потребан развој концепта у дужем временском року. Пратећа изградња капацитета следећи је корак који ће кроз унапређење знања и вештина особља, обезбеђивање новчаних средстава и других ресурса обезбедити континуирани развој модела. Кључан корак који прати целокупан процес је успостављање система одговорности за урађено, кроз праћење резултата и њихову процену.
Како предузети акцију?
Предузимање даље акције треба да отпочне подизањем свести о здрављу у популацији, на стручан, видљив и свеобухватан начин. Непосредну акцију треба да прати и стратешко планирање активности, које треба да јасно формализује будуће кретање акције на пољу унапређења здравственог стања и животних стилова становништва. Активан приступ у функционисању модела здравог града захтева и рад на интерсекторској сарадњи, у оквиру које се мобилишу ресурси и капацитети друштвених установа из разлититих поља (просвета, економија, безбедност, урбанизам и сл.). Један о кључних принципа модела здравог града јесте и партиципација заједнице, која треба да постане саставни и незаобилазан део целокупног концепта. Потребно је подстицати и рад на промоцији иновација, што се првенствено огледа у стварању повољних околности за разматрање и увођење нових идеја и техничких решења. Коначно, принцип здравља у свим политикама треба да прати доношење свих важних одлука и формирање будућих регулаторних садржаја.
Разумевање идеје здравог града најбоље се може представити ако се посматра кроз неколико основних поља деловања – друштво и појединци, учешће, развој, шири утицај на планету у целини, локална питања.
Концепт здравог града
Светска здравствена организација (СЗО) наглашава да је, када размишљамо о концепту здравог града, важност процеса путем којих тежимо да постигнемо одређене циљеве у здрављу, већа од важности достизања самих крајњих исхода. Уколико у одређеном граду постоји свест о значају здравља, као и активни процеси који теже да одређене циљеве у здрављу остваре, тренутно здравствено стање посматране заједнице не мора бити кључан чинилац у одлучивању да ли је град у целини „здрав“.
Чак ни достизање циљева исказаних у одређеним здравственим параметрима не може бити поуздан показатељ да ли су један одређен град или заједница „здрави“. Здравим градом се сматра заједница која непрекидно ради на стварању и унапређењу физичког и социјалног окружења, као и на увећању оних ресурса који омогућавају људима да се узајамно подржавају у остваривању свих животних потреба и максималном развитку личних потенцијала. Посвећеност здрављу и организовани напори на остварењу идеала здравог града, захтеви су који се стављају пред оне који желе да своју заједницу у којој живе учине здравом.
Који су основни циљеви које треба да достигне један здрав град?
Светска здравствена организација (СЗО) наводи низ достигнућа, чијем остварењу треба да тежи један здрав град:
- чисто, безбедно и квалитетно физичко окружење (нпр. објекти за становање)
- неговање екосистема који је стабилан у садашњости, и дугорочно одржив
- снажна заједница, у којој се баштине односи међусобног уважавања и подршке
- висок степен укључености и надзора од стране грађана у процесима доношења одлука које утичу на њихове животе, здравље и благостање
- обезбеђивање основних животних потреба (храна, вода, безбедност, становање, приходи итд.) за све становнике града
- доступност разних ресурса и разноликих искустава, са могућностима широке понуде контаката, интеракције и комуникације
- разноврсна, витална и иновативна економија
- повезаност са прошлошћу града, кроз везу са његовим културним наслеђем, као и са другим заједницама и појединцима
- доступна и квалитетна здравствена заштита
- добро здравље заједнице (високе вредности показатеља здравља и ниске вредности показатеља обољевања)
