Život u gradskim sredinama često predstavlja izazov na mnogim poljima – od organizacije i dostizanja određenih društvenih i ličnih ciljeva, do pronalaženja ravnoteže u raspodeli ograničenih materijalnih i ljudskih resursa. U ukupnom pogledu, težnja za unapređenjem zdravstvene slike jednog grada nameće se kao potpuno opravdana, uzimajući u obzir brojne uspešne i manje uspešne primere iz sveta, uz uvažavanje lokalnih specifičnosti. Zapažanja na globalnom planu, navode da je posvećivanje pažnje zdravlju urbanih sredina, od posebne važnosti prvenstveno zbog tri grupe zdravstvenih stanja koja najviše opterećuju zdravlje gradske populacije – hroničnih nezaraznih bolesti, epidemija zaraznih bolesti i povreda. Uzevši u obzir podatak da preko 55% svetskog stanovništva živi u gradovima, i da je procenjeno da će taj broj do 2050. iznositi 68%, potpuno je jasno da faktori koji utiču na zdravlje u gradskoj sredini značajno doprinose opštem izgledu parametara zdravstvenog stanja svetske populacije. Uzimajući u obzir sve poznate činioce, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 1986. godine dala podstrek za pokretanje programa Zdravih gradova, kao jednog od najpoznatijih primera inicijativa za stvaranje zdravih okruženja, sa nekoliko osnovnih ciljeva – postizanja dobrog kvaliteta života, obezbeđivanja osnovnih higijenskih uslova, obezbeđivanja dostupne zdravstvene zaštite i stvaranja celokupnog okruženja koje promoviše i podržava zdravlje.
Dan zdravih gradova biće obeležen 20. maja 2026. godine zajedničkom inicijativom Instituta za javno zdravlje Niš, Instituta za javno zdravlje Vojvodine, Instituta za javno zdravlje Kragujevac i Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, sa zajedničkim ciljem unapređenja zdravlja gradskih sredina u našoj zemlji.
Višedecenijski razvoj mreže zdravih gradova isticao se brojnim fazama raznovrsnog sadržaja, koje su odgovarale opaženim i projektovanim potrebama urbanih zajednica, pružajući oblik strateškog usmerenja čitavog koncepta. Sažeto, kao osnovni strateški ciljevi mreže zdravih gradova navode se:
- promovisanje politika i akcija za zdravlje i održivi razvoj na lokalnom nivou i širom evropskog regiona SZO, sa naglaskom na determinante zdravlja, ljude koji žive u siromaštvu i potrebe ranjivih grupa;
- jačanje nacionalne prepoznatljivosti zdravih gradova u kontekstu politika za razvoj zdravlja, javno zdravlje i urbanu obnovu sa naglaskom na nacionalno-lokalnoj saradnji;
- produkcija javnih politika politika i ekspertskih praksi, dokaza, znanja i metoda koje se mogu koristiti za promociju zdravlja u svim gradovima u obuhvaćenom regionu;
- promocija solidarnosti, saradnje i radnih veza između gradova i mreža i sa gradovima i mrežama koje učestvuju u pokretu zdravih gradova;
- aktivna uloga u zalaganju za zdravlje na evropskom i globalnom nivou kroz partnerstva sa drugim agencijama koje se bave urbanim pitanjima i mrežama lokalnih vlasti;
- povećanje dostupnosti evropske mreže SZO svim državama članicama u evropskom regionu.
Kako započeti putovanje ka zdravom gradu?
Pre svega, potrebno je dobro sagledati specifičnosti zajednice u kojoj se planira uvođenje modela zdravog grada, kako bi se razvila adekvatna vizija njene praktične realizacije – prvo je potrebno razumeti i formirati okvir akcije. Drugi korak predstavlja povezivanje sa svim zainteresovanim stranama, kao i entuzijastima koji bi učestvovali u realizaciji ovog zadatka. Napominje se da je u procesu okupljanja podrške svih zainteresovanih strana veoma važno obezbeđivanje učešća državne administracije. Kako bi se pravilno usmerila akcija, potrebno je sagledati zdravstvene specifičnosti grada, i tome će pomoći formiranje zdravstvenog profila grada. U okviru ovih aktivnosti naročito je važna identifikacija ključnih zdravstvenih problema, načina na koje se može uticati na njih kao i intersektorska saradnja sa različitim činiocima. Četvrti korak predstavlja obezbeđivanje potrebnih materijalnih sredstava, koja su nezaobilazan faktor u čitavom procesu. S tim u vezi, novčani resursi važni za podršku formiranju modela zdravog grada mogu doći iz razlitičih izvora. Važno mesto predstavlja i sledeći korak, a to je određivanje hijerarhijskog mesta buduće administracije/uprave za realizaciju plana zdravog grada. Važno je da administracija/uprava zauzme mesto u sistemu upravljanja sa kog će moći da ostvari potreban uticaj na sve važne činioce u procesu odlučivanja. Formalna priprema predloga realizacije ideja zdravog grada, mora da zadovolji određene stručne zahteve. Konačno, finalni korak u otpočinjanju procesa predstavlja i odobrenje od strane vladinih tela, kao i apliciranje za članstvo u mreži zdravih gradova.
Kako se organizovati u daljem procesu?
Navodi se da svi uspešni modeli zdravih gradova imaju intersektorska upravljačka tela čiji je zadatak definisanje svih važnih pravaca u kretanju i razvoju modela zdravog grada. Sa kretanjem ka realizaciji ideja, nova saznanja menjaće postojeće koncepte, te je odgovarajuća analiza uslova delovanja sledeći važan korak. Nastavak procesa predstavlja definisanje uloga koje će model zdravog grada doneti zajednici, kao i mesta svih strana koje učestvuju u procesu. Od izuzetne je važnosti i da postoji funkcionalno i odgovarajuće administrativno/ upravljačko telo koje će voditi razvoj celog modela, donositi odluke i vršiti evaluaciju. Adekvatna organizacija zahteva i dugoročno operativno planiranje koje će omogućiti potreban razvoj koncepta u dužem vremenskom roku. Prateća izgradnja kapaciteta sledeći je korak koji će kroz unapređenje znanja i veština osoblja, obezbeđivanje novčanih sredstava i drugih resursa obezbediti kontinuirani razvoj modela. Ključan korak koji prati celokupan proces je uspostavljanje sistema odgovornosti za urađeno, kroz praćenje rezultata i njihovu procenu.
Kako preduzeti akciju?
Preduzimanje dalje akcije treba da otpočne podizanjem svesti o zdravlju u populaciji, na stručan, vidljiv i sveobuhvatan način. Neposrednu akciju treba da prati i strateško planiranje aktivnosti, koje treba da jasno formalizuje buduće kretanje akcije na polju unapređenja zdravstvenog stanja i životnih stilova stanovništva. Aktivan pristup u funkcionisanju modela zdravog grada zahteva i rad na intersektorskoj saradnji, u okviru koje se mobilišu resursi i kapaciteti društvenih ustanova iz razlititih polja (prosveta, ekonomija, bezbednost, urbanizam i sl.). Jedan o ključnih principa modela zdravog grada jeste i participacija zajednice, koja treba da postane sastavni i nezaobilazan deo celokupnog koncepta. Potrebno je podsticati i rad na promociji inovacija, što se prvenstveno ogleda u stvaranju povoljnih okolnosti za razmatranje i uvođenje novih ideja i tehničkih rešenja. Konačno, princip zdravlja u svim politikama treba da prati donošenje svih važnih odluka i formiranje budućih regulatornih sadržaja.
Razumevanje ideje zdravog grada najbolje se može predstaviti ako se posmatra kroz nekoliko osnovnih polja delovanja – društvo i pojedinci, učešće, razvoj, širi uticaj na planetu u celini, lokalna pitanja.
Koncept zdravog grada
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) naglašava da je, kada razmišljamo o konceptu zdravog grada, važnost procesa putem kojih težimo da postignemo određene ciljeve u zdravlju, veća od važnosti dostizanja samih krajnjih ishoda. Ukoliko u određenom gradu postoji svest o značaju zdravlja, kao i aktivni procesi koji teže da određene ciljeve u zdravlju ostvare, trenutno zdravstveno stanje posmatrane zajednice ne mora biti ključan činilac u odlučivanju da li je grad u celini „zdrav“.
Čak ni dostizanje ciljeva iskazanih u određenim zdravstvenim parametrima ne može biti pouzdan pokazatelj da li su jedan određen grad ili zajednica „zdravi“. Zdravim gradom se smatra zajednica koja neprekidno radi na stvaranju i unapređenju fizičkog i socijalnog okruženja, kao i na uvećanju onih resursa koji omogućavaju ljudima da se uzajamno podržavaju u ostvarivanju svih životnih potreba i maksimalnom razvitku ličnih potencijala. Posvećenost zdravlju i organizovani napori na ostvarenju ideala zdravog grada, zahtevi su koji se stavljaju pred one koji žele da svoju zajednicu u kojoj žive učine zdravom.
Koji su osnovni ciljevi koje treba da dostigne jedan zdrav grad?
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi niz dostignuća, čijem ostvarenju treba da teži jedan zdrav grad:
- čisto, bezbedno i kvalitetno fizičko okruženje (npr. objekti za stanovanje)
- negovanje ekosistema koji je stabilan u sadašnjosti, i dugoročno održiv
- snažna zajednica, u kojoj se baštine odnosi međusobnog uvažavanja i podrške
- visok stepen uključenosti i nadzora od strane građana u procesima donošenja odluka koje utiču na njihove živote, zdravlje i blagostanje
- obezbeđivanje osnovnih životnih potreba (hrana, voda, bezbednost, stanovanje, prihodi itd.) za sve stanovnike grada
- dostupnost raznih resursa i raznolikih iskustava, sa mogućnostima široke ponude kontakata, interakcije i komunikacije
- raznovrsna, vitalna i inovativna ekonomija
- povezanost sa prošlošću grada, kroz vezu sa njegovim kulturnim nasleđem, kao i sa drugim zajednicama i pojedincima
- dostupna i kvalitetna zdravstvena zaštita
- dobro zdravlje zajednice (visoke vrednosti pokazatelja zdravlja i niske vrednosti pokazatelja oboljevanja)
