СВЕТСКИ ДАН ВОДА 22. МАРТ 2015.

У целом свету се 22. март 2015. -Светски дана вода обележава под слоганом "Вода за одрживи развој". Светска декада воде, под слоганом "Вода за живот"започета је 2005. године. Циљ овогодишњег обележавања је да се истакне значај ресурса чисте воде на планети, као и значај воде за здравље, привредни развој, индустрију и цивилизацију уопште али и да се укаже како на опасност од несташице воде у свету, тако и на опасност од дугорочног загађења воде.
Вода је извор живота на Земљи. Живот је настао у води и постоји захваљујући води. Вода чини 75% наше планете, од чега се само 2.5% односи на слатку воду, а од те количине само 20% је погодно да се уз пречишћавање и дезинфекцију искористи за људске потребе. Осим за пиће, вода је људима неопходна и за припремање хране, одржавање хигијене, као и за многобројне процесе у индустрији и пољопривреди.
Од категорије која се подразумева и о којој се не води претерано рачуна, вода је у 21. веку постала најзначајнији стратешки природни ресурс. Као што је 20. век карактерисала глобална борба за премоћ кроз контролисање извора нафте, тако ће 21. век обележити борба за контролу преосталих извора чисте воде. Уједињене Нације су упузориле на прогнозу да ће средином 21. века 7 милијарди људи бити суочена са недостатком воде, јер број становника планете расте, а водени ресурси су све мањи.
Вода није свима једнако доступна. Само 2.6 милијарди људи на земљи располаже минималним санитарним условима који се односе и на водоснабдевање.
Најквалитетнију воду имају Финска, Канада, Нови Зеланд, Велика Британија, Јапан, Норвешка, Русија, Јужна Кореја, Шведска и Француска, а ситуација је најтежа у пустињским и пoлупустињским областима у подсахарској Африци и Азији. Истраживање које је спровела Међународна агенција за храну ФАО, рангирало је Србију на 47. место од 180 земаља по количини и квалитету ресурса воде. Србија не спада у земље сиромашне водом, али ни онолико богате колико се претходних деценија мислило. Низак степен истражености и експлоатације природних извора (процењује се да их има око 1300, испитано их је око 250, а експлоатише се тек сваки десети од њих), даје могућност Србији да се у будућности поправи у овој области. Као и друге слабије развијене земље, Србија се неекономски и нееколошки понаша према воденим резервама. Истраживања су показала да се 5-10м³ воде губи у секунди у виду неповратног отицања неискоришћене воде. Наша земља има енормно велику потрошњу воде за европске услове (Срби троше дупло већу количину воде месечно по становнику од Француза). Овоме доприноси релативно ниска цена воде из водовода, тако да се вода у Србији ненаменски користи за заливање башти, прање аутомобила и улица. Све се компликује и због немогућности да се становништву и привредним субјектима испоручује ткз. «индустријска» вода тј. вода одрећеног потрбног квалитета који не мора бити квалитет воде за пиће. Наиме, становништву је од укупне потрошње потрбно само 20% воде највишег квалитета за пиће, припрему хране, прање посуђа и личну хигијену. Највише воде која се користи (45%) захтева условни квалитет, испуњење неких параметрара микробиолошке исправности, и та се вода користи за прање просторија, прање возила, заливање башти, а задовољава и део захтева у индустрији.
Вода спада у ткз. "обновљиве" ресурсе. Вода у природи кружи и стално пролази кроз циклусе експлоатације, употребе, испуштања након коришћења и повратка у циклус у виду атмосферске или текуће воде. Вода се у току тих пролазака кроз циклусе мења, оптерећује се штетним материјама и загађивачима биолошког, хемијског или радиолошког порекла. Чврсте материје, захтевају изузетно дуг временски период за разградњу у води -  од неколико недеља за папирну амбалажу, па све до неколико стотина година за пластику.
Вода може представљати и извор здравствених тегоба, уколико садржи штетне материје  биолошког, хемијског или радиолошког порекла. Зато се вода из природних извора најчешће пречишћава и дезинфикује пре пуштања у водоводни систем. Вода из јавних водовода, као и минералне и друге флаширане воде на тржишту подлежу сталним проверама, а њихову исправност, односно здравствену безбедност регулишу правилници. Да би вода била хигијенски исправна проверава се микробиолошка исправност, а посебно присуство штетних микроорганизама, а такође и хемијска исправност, присуство разних отрова, тешких метала, пестицида, и осталих хемијских материја које су предвиђене правилником. Такође се проверава и концентрација хлора у пијаћој води, који је неопходно да буде присутан, али до одређене границе. Сва досадашња истраживања нису показала да горња дозвољена граница хлора од 0.5 мгпо литру, може неповољно утицати на здравље људи, без обзира колико се дуго година конзумира. Циљ и обавеза државних органа је да се спроведу мере које би омогућиле да 90% становништва буде снабдевено водом из безбедних и контролисаних система. Око 40% сеоског становништва Србије пије воду која није под редовном контролом надлежних завода или института за заштиту здравља.

Припремила:
Мр сц. мед др Ана Стефановић
Центар за промоцију здравља ИЗЈЗ Ниш