На иницијативу Светске здравствене организације и Међународне федерације за дијабетес од 1991. године сваког 14. новембра се обележава Светски дан  борбе против шећерне болести. То је био одговор на евидентиран пораст оболевања од шећерне болести широм света. Од тада је циљ свих кампања био базиран на подизању свести о дијабетесу не само код оболелих, већ у укупној заједници са идејом превентивног деловања, раног откривања, адекватног третмана и пружања свих видова помоћи и подршке оболелима и њиховим породицама. Посебан акценат у кампањама био је дат улози здравствених професионалаца, у њихивом сталном едуковању за рад на превентивном и куративном нивоу.

Тема којој је посвећен Светски дан борбе против дијабетеса за период 2021 - 2023. године је „Приступ дијабетолошкој здравственој заштити“.

Дијабетес припада групи масовних хроничних незаразних болести односно групи социјалних болести на чију појаву значајно утичу социјални чиниоци. Савремни стил живота који подразумева физичку неактивност, неадекватну исхрану и стрес разлог је зашто дијабетес поприма епидемијске размере на глобалниом нивоу.
У свету је шећерна болест пети водећи узрок умирања док је у  Републици Србији шећерна болест трећи водећи узрок умирања а  пети узрок оптерећења болешћу.


Глобална епидемиолошка слика

•    2021. годионе 537 милиона одраслих особа (1 од 10 особа) живело је са дијабетесом. Очекивани тренд показује да ће до  2030. године број порасти на 643 милиона а до 2045. године на 783 милиона.
•    Код око 44% одраслих особа са дијабетесом, болест остаје недијагностикована (240 милиона). Већина има дијабетес типа 2.
•    Више од 3/4 оболелих особе живи у земљама са ниским и средњим приходима.
•    541 милион одраслих је под повећаним ризиком од развоја дијабетеса типа 2.
•    Више од 1,2 милиона деце и адолесцената (0 - 19 година) живи са дијабетесом типа 1.
•    Дијабетес је изазвао 6,7 милиона смртних случајева у 2021. години.
•    Дијабетес је у 2021. години био одговоран за 9% укупне глобалне потрошње на здравствену заштиту.
•    1 од 6 живорођене деце (21 милион) је изложено високом нивоу глукозе у крви (хипергликемији) у трудноћи.


Епидемилошки показатељи у Републици Србији

•    Према процени Института за јавно здравље Србије, у Републици Србији без Косова и Метохије од дијабетеса болује приближно 770.000 особа или 12,0% одраслог становништва, што одговара компаративној преваленцији 9,0% .
•    Процењује се да од укупног броја оболелих са типом 2 дијабетеса, 43% (330.000) особа нема постављену дијагнозу и не зна за своју болест.
•    Број особа са типом 2 дијабетеса је многоструко већи (95%) у односу на особе са типом 1 дијабетеса.
•    Преваленција дијабетеса расте са годинама старости, и процењује се да је готово половина оболелих старија од 65 година.
•    Код старијих особа тип 2 дијабетеса открива се релативно касно, када су већ присутне бројне кардиоваскуларне компликације.
•    У нашој земљи од ове болести годишње умре око 3.000 особа.
•    У 2020. години, Србија је на основу стандардизоване стопе морталитета од 14,8 на 100.000 становника, припадала групи европских земаља са високим стопама умирања од ове болести.
•    У последњих десет година уочен је пораст умирања од овог обољења у Србији. Стопа морталитета од шећерне болести повећала се од 43,2 у 2011. години, до 49,2 на 100.000 становника у 2020. години.

На ризике за оболеваље од Дијабетеса тип 2 можемо деловати применом свих постулата здравих животних стилова који се односе на редовну физичку активност, правилну исхрану, контролу стреса и систематске контроле особа у ризику.

СВЕТСКИ ДАН ДИЈАБЕТЕСА – 14. НОВЕМБАР 2022. ГОДИНЕ „Образовањем за боље сутра”