Да ли смо у стању да поново замислимо свет у коме су чисти ваздух, вода и храна доступни свима?

Где су економије држава фокусиране на здравље и благостање?

Где су градови прикладни за живот и где људи имају контролу над својим здрављем и здрављем планете?

У ситуацији док се суочавамо са пандемијом, загађењем планете, са све већим бројем болести попут рака, астме, срчаних обољења, на Светски дан здравља 2022. године, СЗО усмерава глобалну пажњу на хитне акције како би сачували здравље људи и здравље читаве планете као и на подршку покретима за оснаживање заједница чији је коначни циљ постизање благостања.

СЗО процењује да је више од 13 милиона смртних случајева широм света сваке године узроковано  околинским факторима који се могу избећи. То се односи на климатске промене које су највећа претња по здравље са којом се човечанство суочава. Климатска криза је истовремено и здравствена криза.

Наше политичке, друштвене и комерцијалне одлуке покрећу климатску и здравствену кризу. Преко 90% људи удише нездрав ваздух који је резултат сагоревања фосилних горива. Глобално загревање чини да се болести које преносе комарци шире даље и брже него икада раније. Екстремне временске прилике, деградација земљишта и несташица воде доводе до расељавања људи и утичу на њихово здравље. Отпад и пластику налазимо како на дну најдубљих океана тако и на највишим планинама, а ушли су и у наш ланац наше исхране. Индустрија која производи високо прерађену, нездраву храну и пиће покреће талас гојазности, повећавајући број оболелих од рака и срчаних обољења, истовремено стварајући трећину глобалних емисија гасова стаклене баште.

Пандемија COVID-19 показала нам је истовремено спасоносну моћ науке али и неједнакости у свету. Пандемија је открила постојеће слабости у свим сегментима друштва и нагласила хитност стварања одрживих ''друштава благостања'' посвећених постизању правичног здравља сада и за будуће генерације, без прекорачења еколошких граница. Садашњи концепт економије доводи до неправедне расподеле прихода, богатства и моћи, са огромним бројем људи који и даље живе у сиромаштву и нестабилности. Економија благостања има за циљеве људско благостање, правичност и еколошку одрживост. Ови циљеви су преточени у дугорочна улагања, буџете усмерене на опште благостање, социјалну заштиту, на правне и пореске стратегије. Прекидање ових циклуса уништења планете и здравља људи захтева акције у области законодавства, реформе корпоративног пословања и појединце који треба да буду подржани и подстакнути да доносе здраве изборе.

Оригинални текст на енглеском језику преузет са: