Дан здравих градова 20. мај 2021.

Здравље урбаних заједница задобија све већи значај као концепт, имајући у виду демографска кретања на глобалном плану, као и њихове пројекције за будућност. Према подацима Светске здравствене организације (СЗО), преко 55% светске популације већ живи у градовима, док су очекивања да ће до 2050. године тај удео порасти на 68%.

Градови, као места највеће концентрације становништва носиће и највећи део других социјалних активности, што даје могућност да се њихова будућност планира и обликује према изазовима за које се очекује да ће преовладавати у времену које долази.

Обележавање Дана здравих градова 20. маја 2021. године, већ традиционалном, заједничком иницијативом Градског завода за јавно здравље Београд, Института за јавно здравље Ниш и Института за јавно здравље Војводине, ставља у фокус она питања развоја здравих урбаних заједница, која ће најснажније обликовати будући живот у њима.

Неједнака развијеност градских средина у различитим крајевима света намеће потпуно другачије проблеме са којима се градови сусрећу. Велики прилив становништва у примерима неких градова није адекватно испраћен развојем инфраструктуре и других садржаја, што за последице може имати појаву различитих ефеката по здравље. Дизајнирање урбаних заједница које подржавају здравље препознато је као кључан сегмент унапређења услова за постизање чешћег упражњавања здравих животних стилова. Простор за унапређење постоји независно од прихода посматране земље - у богатијим друштвима, где по правилу наилазимо на боље планирање урбаног живота, примећује се пораст хроничних незаразних болести, а један од одговора на ову ситуацију може бити и другачији приступ у организовању појединих елемената градског живота. Са друге стране, у земљама са ниским приходима чести су примери неадекватног урбаног планирања, који могу отежати контролу незаразних, али и сузбијање заразних болести.

Активна окружења, као један од успешних примера уједињавања решења урбаног планирања и здравствених циљева, могу подстаћи становнике на додатну физичку активност, без обзира на степен њихове личне заинтересованости за спорт или доступност специфичних садржаја. Суштина успеха овог концепта лежи у уграђивању елемената активног живљења у свакодневне рутине - окружења која чине више физичке активности добрим избором у поређењу са нпр. коришћењем сопственог возила, подстаћи ће више грађана да већи број свакодневних обавеза обављају уз добре навике активног живљења. Стратегија за унапређење физичке активности у европском региону Светске здравствене организације 2016-2025, наводи као један од важних елемената обезбеђивање окружења које подржава физичку активност, кроз изградњу доступних и привлачних јавних простора и квалитетне инфраструктуре. Један од циљева стратегије истиче важност повећања атрактивности и оправданости пешачења и коришћења бицикала, насупрот употреби сопственог возила, а што мора укључити читав низ предуслова за квалитетно испуњење: унапређење безбедности у саобраћају, повећање употребе јавног превоза, иновативне мере за подстицање употребе бицикала, промене у одређеним пореским стопама и ценама услуга итд. Посебна важност придаје се унапређењу услова за физичку активност осетљивих социјалних група, попут старије популације и становништа нижег социоекономског статуса.

Један од аспеката овог проблема јесте и повећање физичке активности у групи радно активног градског становништва. Провођење већине физиолошки најактивнијег дела дана на послу представља посебан изазов, имајући у виду неуједначеност личних афинитета према физичкој активности. Како би ова популација постигла препоручен ниво физичке активности, адекватни услови у градској средини могу бити од пресудне важности. Обезбеђивање могућности путовања до и повратка са посла пешачењем или бициклом, претпоставља постојање квалитетне и безбедне градске инфраструктуре. Боља доступност простора за рекреацију може повећати број корисника у часовима након завршетка радног дана. Са друге стране, примери из света говоре да подршка послодаваца такође може бити значајна - флексибилно радно време или обезбеђивање услова за активно провођење радне паузе доприносе укупном успеху у стварању активних окружења.

Ипак, јединствено правило за успех на овом пољу не постоји, као што ни проблеми градских средина нису јединствени. Блиска сарадња различитих чинилаца заједнице може обезбедити трајност и прихваћеност нових решења, уз њихово активно унапређивање и промоцију.

Концепт здравог града

Светска здравствена организација (СЗО) наглашава да је, када размишљамо о концепту здравог града, важност процеса путем којих тежимо да постигнемо одређене циљеве у здрављу, већа од важности достизања самих крајњих исхода. Уколико у одређеном граду постоји свест о значају здравља, као и активни процеси који теже да одређене циљеве у здрављу остваре, тренутно здравствено стање посматране заједнице не мора бити кључан чинилац у одлучивању да ли је град у целини „здрав“.

Чак ни достизање циљева исказаних у одређеним здравственим параметрима не може бити поуздан показатељ да ли су један одређен град или заједница „здрави“. Здравим градом се сматра заједница која непрекидно ради на стварању и унапређењу физичког и социјалног окружења, као и на увећању оних ресурса који омогућавају људима да се узајамно подржавају у остваривању свих животних потреба и максималном развитку личних потенцијала. Посвећеност здрављу и организовани напори на остварењу идеала здравог града, захтеви су који се стављају пред оне који желе да своју заједницу у којој живе учине здравом.

• чисто, безбедно и квалитетно физичко окружење (нпр. објекти за становање)
• неговање екосистема који је стабилан у садашњости, и дугорочно одржив
• снажна заједница, у којој се баштине односи међусобног уважавања и подршке
• висок степен укључености и надзора од стране грађана у процесима доношења одлука које утичу на њихове животе, здравље и благостање
• обезбеђивање основних животних потреба (храна, вода, безбедност, становање, приходи итд.) за све становнике града
• доступност разних ресурса и разноликих искустава, са могућностима широке понуде контаката, интеракције и комуникације
• разноврсна, витална и иновативна економија
• повезаност са прошлошћу града, кроз везу са његовим културним наслеђем, као и са другим заједницама и појединцима
• доступна и квалитетна здравствена заштита
• добро здравље заједнице (високе вредности показатеља здравља и ниске вредности показатеља обољевања)