„365 ДАНА БЕЗ ДУВАНА”

У Србији се под слоганом: „365 ДАНА БЕЗ ДУВАНА” обележава 31. јануар –  Национални дан без дувана. У оквиру здравствене кризе, односно пандемије COVID 19, ове године се истиче посебан значај на штетне ефекте употребе дувана, дуванских производа и изложености дуванском диму код оболевања од COVID 19. У том смислу све капацитете активно усмеравамо у наредних 365 дана на значај престанка пушења и заштите деце и младих од дуванског дима.  

Дуван је једини легални производ који убија скоро половину особа које га користе свакодневно. У свету годишење од последица пушења дувана умире преко 8 милиона људи. Од тог броја највећи део (7 милиона смртних случајева) односи се на свакодневне конзументе а милион смртних исхода бележи се код особа изложених дуванском диму и ако сами нису пушачи. Нажалост у тој групи се налазе и деца.
У свету је тренутно 1.3 милијарде љиди у групи свакодневних пушача дувана. Будући да је пушење дувана посебно оптерећење за економске прилике појединаца и породица, посебно забрињава податак да преко 80% свих пушача у свету потиче из сиромашних и из земаља у развоју.
У Европи пуши 186 милиона људи од тога 76 милиона жена и 119 милиона мушараца. У узрасту од 13 до 15 година бележи се податак да 14 од 100 дечака и 12 од 100 девојчица пуши дуван.
У Србији свакодневно пуши 36% одраслог становништва (више мушараца него жена) а најмање 15.000 људи сваке године превремено умре због болести повезаних са пушењем  дувана (подаци истраживања Канцеларије за превенцију пушења Института за јавно здравље Србије из 2020. године).

***
Дуван је водећи узрок смрти, болести и осиромашења. Употреба дувана је повезана са настанком бројних болести. Готово да нема органа у људском телу на који дуван нема штетан утицај, а докази о болестима изазваним дуваном се повећавају већ деценијама.
Од свих смртних случајева узрокованих кардиоваскуларним болестима, 17% је узроковано употребом дувана и изложености дуванском диму. Пушење је такође повезано са раком плућа, као последица директног излагања плућа карциногенима у дуванском диму. Поред рака плућа, употреба дувана повезана је са обољевањем од других малигних обољења, као што су рак бешике, дебелог црева и ректума, једњака, јетре, панкреаса, трахеје, бронха. Употреба дувана је фактор ризика за многе друге болести, као што су опструктивна болест плућа, астма, емфизем, хронични бронхитис, реуматоидни артритис, болести уста, као што су пародонтитис и многи други. Поред тога, употреба дувана утиче и на репродуктивне органе, па тако може утицати и на смањење плодности. Употреба дувана је такође повезана са повећаним ризиком умирања код оболелих од неких заразних болести, као што је туберкулоза.
Наука је до данас објаснила да нема безбедне дозе изложености дуванском диму, нити безбедних дуванских производа, било да се користе активно било пасивно. Дувански дим садржи око 8000 хемијских једињења, а од тога више од 70 су канцерогени.
Нема дилеме да су сви дувански производи (ДП) штетни што потврђују научна истраживања публикована широм света у реномираним научним часописима: 
1) сагоревајући ДП на т= t=600-900oC (цигарете, цигаре, цигарилоси, бидис...);
2) сагоревајући ДП на t=350-600oC (електронске цигарете и „ vape” уређаји) – са или без никотина;
3) загревајући ДП на t<350oC (као што су IQOS, GLO, Logic, Ploom, JUUL...);
4) дуван за жвакање (snus, шведски дуван...);
5) наргиле/шиша/водена лула (за које је доказано да преносе и заразне болести, попут херпеса, заразне жутице, инфективне мононуклеозе, туберкулозе и COVID 19; у односу на дувански дим из цигарета, садрже 35 пута више угљен-моноксида, 5 пута више честица мале молекулске масе (<PM10mm), 4 пута више полицикличних ароматичних угљоводоника и алдехида, а 1 час пушења еквивалентан је дози од 100 цигарета);

Подаци о употреби дувана међу младима у Србији
Резултати последњег Глобалног истраживања употребе дувана код младих (GYTS – Global Youth Tobacco Sourvey) које је спроведено од стране Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ уз подршку Министарства здравља, Министарства просвете науке и технолошког развоја и Светске здравствене организације, међу ученицима старости од 13 до 15 година, показало је следеће:  
• 11% ученика пуши цигарете, подједнако девојчице и дечаци
• 6% ученика користи електронску цигарету
• 6 од 10 садашњих пушача покушало је да престане са пушењем у претходних 12 месеци.
• 70,4% ученика који сада пуше цигарете долази до цигарета тако што их купује у продавницама, самопослугама или на киосцима.
• 82,6% оних ученика који купују цигарете није било спречено да их купи због својих година.
• 61% младих изложено је дуванском диму на затвореним јавним местима
• 82,2% ученика подржава забрану пушења у затвореним јавним местима.
Резултати Истраживања о здравственом понашању школске деце (Health behaviour in school-aged children survey – HBSC) које је у Србији реализовано 2018. године у 101 основној и средњој школи у Србији уз подршку Министарства здравља и Министарства просвете, науке и технолошког развоја показују да је:
• Проценат ученика петих и седмих разреда основних школа који су бар једном попушили цигарету више од три пута мањи (2,6% и 7,1% редом) у поређењу са првим разредима средњих школа у којима је цигарете пробао скоро сваки трећи ученик (28,3%).
• Наргиле икада током живота пушила је скоро једна трећина ученика првих разреда средњих школа (29,3%), а у претходних 30 дана скоро сваки пети ученик (16,6%).

Пушење дувана и COVID 19
Пушење дувана са собом носи ризике за инфицирање и оболевање од COVID 19. Сам поступак пушења дувана повећава могућност да контаминираним прстима додирујете усне, нос и лице и тиме унесете вирус у организам.
Пушење дувана има изражен социјални контекст тиме стимулише пушаче да дуван пуше у друштву чиме поваћавају шансе за преношење вируса.
Посебно ризичан пут преноса вируса може бити код пушења наргила што је популарно међу младима.
Симптоми оболевања од COVID 19 су израженији код пушача из следећих разлога:

Први публиковани радови из Кине (Wei L, Zhao-Wu T at all, 2020) који су анализирали пацијенте хоспитализоване у три болнице у Вухану, одакле је пандемија и кренула, указују да је у групи са тешким обликом пнеумоније и смртним исходом било значајно више пушача него у групи са блажим облицима и излечењем (17,3% према 3%). Први систематски преглед радова на ову тему (Vardavas I.C, Nikitara K, 2020) потврђује чешћу појаву компликација код пушача, али и бивших пушача, лечених од COVID 19, истичући да постоји студија у којој је показано да пушачи и бивши пушачи чешће имају брже напредујући облик болести, као и да су пушачи чешће међу онима којима за лечење треба респиратор.
Национални институт за здравље САД упозорава да они који пуше или користе електронску цигарету могу добити посебно тешке облике плућних болести. Истраживања утицаја електронске цигарете су показала да аеросол који се удише оштећује плућни паренхим и смањује способност организма да се одупре инфекцији. Иако још нема истраживања која би показала повезаност употребе дувана и електронске цигарете и оболевања од новог корона вируса, сасвим је вероватно и биолошки засновано да већ постојећа оштећења респираторног система отежавају ток и излечење болести.
Резултати истраживања Канцеларије за превенцију пушења из 2020. године показују да  епидемија COVID-19 није битно утицала на пушачке навике већине пушача (91%), док је 4% пушача повећало број цигарета, исто толико је смањило број попушених цигарета у току дана, док је само 1% пушача престало да пуши.

Престанак пушења
Престанак пушења у било којој доби доводи до продужења живота, а у младости и до заштите репродуктивног здравља (лакше зачеће; здравије одржавање трудноће; већа телесна дужина, маса и обим главе бебе и ређи наследни поремећаји код бебе; боља когнитивна постигнућа детета итд).
Најдуже истраживање о штетности пушења цигарета, које је трајало 50 година, указало је да одвикавање у доби од 30, 40, 50, односно 60 година, продужава живот за 10, 9, 6, односно 3 године.