Дан здравих градова, као један од важних датума из Календара здравља, биће обележен 20. маја различитим иницијативама и активностима како у свету тако и у Републици Србији.
Центри за промоцију здравља Института за јавно здравље Војводине, Градског завода за јавно здравље Београд и Института за јавно здравље Ниш, у својим срединама кроз заједнички осмишљене активности, а поводом Дана здравих градова, настојаће да мобилишу грађане и доносиоце одлука да партнерски улажу напор у изградњу здравих урбаних средина прилагођених потребама становника.
Трећа по реду година заједничког успешног обележавања Дана здравих градова у три највеће урбане средине у Србији, показује одлучност да се истраје у залагању да наши градови постану места просперитета и развоја кроз унапређење и очување здравља својих грађана.
Градски завод за јавно здравље Београд ове године ће угостити колеге из Института за јавно здравље Ниш, и у заједничкој акцији са партнерским организацијама обележити Дан здравих градова на две локације:

• у парку „Ташмајдан“, код велике шаховске табле, од 12-14 часова;
• на платоу зграде Природно-математичког факултета, Студентски трг 12-16, од 13-15 часова
• у догађајима ће учествовати и представници Црвеног крста Београда, Удружења за борбу против дијабетеса града Београда „Плави круг“, Фитнес центра „Corpo“, Студентске организацијеФармацеутскогфакултета (БПСА), часописа „Лицеулице“ и представници Групе за превенцију Секретаријата за омладину и спорт Града Ниша.

Институт за јавно здравље Војводине, поводом Дана здравих градова усмерава пажњу на обележавање ПРВЕ ЕВРОПСКЕ НЕДЕЉЕ ЈАВНОГ ЗДРАВЉА од 13-17. маја, под слоганом: „Прослављамо здравље становништва“.
Ове године се од 13. до 17. маја, први пут обележава Европска недеља јавног здравља (у организацији Европског удружења за јавно здравље), а сваки дан је посвећен одређеној теми:

• 13. мај: "Постати, бити и остати физички активан",
• 14. мај: "Здрава окружења",
• 15. мај: "Здравствена заштита за заштиту здравља",
• 16. мај: "Одрживи и здрави начини исхране" и
• 17. мај: "Ментално здравље младих".

Више информација о активностима доступно јенаинтернетстранициинститута: www.izjzv.org.rs

Одговори на ова питања истичу огроман утицај урбаних средина на здравље њених грађана, а истовремено дају смернице за развој градова у здраве средине. Наиме, готово половина светске популације живи у урбаним срединама. Тренд раста градског становништва ће већ 2030. године око 60% човечанства сместити у градове а половином овог века ће сваки седми становник планете бити истовремено становник неке од урбаних средина. У европском региону већ око 70% људи живи у градовима и урбаним конурбацијама са тенденцијом даљег раста.
Урбана подручја пружају велике могућности појединцима и породицама да напредују кроз доступне системе образовања, културе, спортске инфраструктуре, система социјалне подршке, кроз веће могућности за запослење и значајније доступан систем здравствене заштите у односу на рурална подручја. Градови су мотори економског просперитета сваке државе, али истовремено локација највећег богатства у земљи на једној страни док на другој страни представљају дом екстремног сиромаштва и последично лошег здравља.
Градови су често и нездрава места за живот, које карактерише пренасељеност, густ саобраћај, загађење, бука, епидемије, високе стопе криминала и насиља, социјална изолација за старије особе, младе породице, мигранте, бескућнике, сексуалне раднике и све друге ''невидљиве'' становнике градова. Међу становницима градова бележи се стално повећање оболевања и умирања од масовних незаразних болести, повреда, злоупотребе алкохола и дрога, при чему су посебно угрожени ниско образовани, незапослени односно сиромашни. У том смислу маргинализација и сегрегација наведених група градског становништва, доприносе значајно мањем коришћењу колективних ресурса и проистичућем лошем здравственом статусу. 
Све наведено изискује најозбиљнији приступ у креирању свих инфраструктурних аспеката живота једног града како би он свим својим становницима обезбедио подстицајно, сигурно и здраво окружење.

Концепт здравог града – шта кажу стручњаци?

Светска здравствена организација (СЗО) наглашава да је, када размишљамо о концепту здравог града, важност процеса путем којих тежимо да постигнемо одређене циљеве у здрављу, већа од важности достизања самих крајњих исхода. Уколико у одређеном граду постоји свест о значају здравља, као и активни процеси који теже да одређене циљеве у здрављу остваре, тренутно здравствено стање посматране заједнице не мора бити кључан чинилац у одлучивању да ли је град у целини „здрав“. Чак ни достизање циљева исказаних у одређеним здравственим параметрима не може бити поуздан показатељ да ли су један одређен град или заједница „здрави“. Здравим градом се сматра заједница која непрекидно ради на стварању и унапређењу физичког и социјалног окружења, као и на увећању оних ресурса који омогућавају људима да се узајамно подржавају у остваривању свих животних потреба и максималном развитку личних потенцијала. Посвећеност здрављу и организовани напори на остварењу идеала здравог града, захтеви су који се стављају пред оне који желе да своју заједницу у којој живе учине здравом.

Који су основни циљеви које треба да достигне један здрав град?

Светска здравствена организација (СЗО) наводи низдостигнућа,чијем остварењу треба да тежи један здрав град:

• чисто,безбедно и квалитетно физичко окружење(нпр. објекти за становање)
• неговање екосистемакоји је стабилан у садашњости, и дугорочно одржив
• снажна заједница, у којој се баштине односи међусобног уважавања и подршке
• висок степен укључености и надзора од стране грађана у процесима доношења одлука које утичу на њихове животе, здравље и благостање
• обезбеђивање основних животних потреба (храна, вода, безбедност, становање, приходи итд.) за све становнике града
• доступност разних ресурса и разноликих искустава, са могућностима широке понуде контаката, интеракције и комуникације
• разноврсна, витална и иновативна економија
• повезаност са прошлошћу града, кроз везу са његовим културним наслеђем, као и са другим заједницама и појединцима
• доступна и квалитетна здравствена заштита
• добро здравље заједнице (високе вредности показатеља здравља и ниске вредности показатеља обољевања)

Како радити на достизању идеала здравог града?

Усвајањем приступа који поставља здравље високо на листи политичких и социјалних приоритета једног града, у пару са снажним јавноздравственим деловањима у локалној средини, представља најважнији корак у овом смеру. Иновативни приступи и партнерства на разним нивоима, треба да буду посвећени свим аспектима здравља и услова живота у једном граду, а за целокупан успех ових настојања потребни су:

• недвосмислена политичка опредељеност за овакве циљеве
• вођство
• институционална прилагођавања
• интерсекторска сарадња

Бригом за сопствено здравље, као и за здравље локалне заједнице, учинићемо први неопходан корак у постизању здравља једног града. Са друге стране, предуслов напретка сваког појединца и група у урбаној средини јесу једнакост у приступу ресурсима и основним добрима, социјална кохезија, интерсекторско партнерство уз подршку локалних влада као и активна партиципација грађана.
Град треба да буде проактивна средина која омогућава највећи квалитет живота за све становнике. То је средина која треба да развија системе подршке сваком грађанину,  које обезбеђује једнак приступ расположивим системима здравствене заштите, једнак приступ образовању,  култури,  запошљавању,  средина која има успостављене савремене алгоритме третмана смећа, отпадних вода, односно санитарне и хигијенске прилике у складу са највишим стандардима, средина која уме да се носи са загађењем ваздуха, буком и да ефикасно решава кризне ситуације.