Светски дан здравља обележен је испред Музеја здравствене културе манифестацијом на којој су учествовале партнерске организације:

Дом здравља Ниш
Завод за здравствену заштиту радника
Завод за здравствену заштиту студената
Војна болница (Служба примарне здравствене заштите)
Црвени крст Ниш
IFMSA Serbia
NiPSA
Дом здравља Куршумлија.

Манифестацији су као гости присуствовали представици Института Нишка Бања и ДЗ Сврљиг.

Грађани су на манифестацији могли да се упознају за услугама установа примарне здравствене заштите и да добију здравствено-васпитни материјал. Истовремено сви заинтересовани су могли да посете Музеј здравствене културе уз стручно вођење поставке од стране др Станка Марјановића.
Светски дана здравља се ове године обележава под слоганом:
„Примарна здравствена заштита – основ универзалне покривености здравственом заштитом”.
Светски дан здравља је добра прилика да се подсетимо да је једно од основних људских права - право на здравље. Нажалост у великом броју земаља у свету није лако остварити ово право.
Праведни системи здравствене заштите настоје да омогуће једнак приступ услугама за све  становнике без обзира на верску, расну, економску и било коју другу припадност.
Здравствена заштита представља комбинацију личне и колективне одговорности за здравље. Институционализована здравствена заштита је организована и свеобухватна делатност друштва са циљем да се оствари највиши могући ниво очувања здравља.
Основна задаци здравствене заштите се зато односе на очување и унапређење здравља грађана, спречавање, сузбијање и рано откривање болести, повреда и других поремећаја здравља као и благовремено и ефикасно лечење и рехабилитацију.
Примарна здравствена заштита, која је у фокусу овогодишњег Светског дана здравља, представља темељ универзалне покривености здравственом заштитом.
Кроз примарну зравствену заштиту најчешће се реализује први контакт са професионалном здравственом заштитом и успоставља се континуитет здравствене заштите. Примарна здравствена заштита покрива већину здравствених потреба током живота, укључујући услуге као што су: скрининг, вакцинацију, информације о томе како спречити настанак болести, планирање породице, лечење, координацију са другим нивоима здравствене заштите и рехабилитацију. У већини случајева корисници на овом нивоу успевају да задовоље своје здравствене потребе, а уколико то није случај, ванболничка здравствена заштита има улогу посредника за упућивање на друге, специјализоване нивое заштите. Основна карактеристика овог нивоа здравствене заштите јесте пружање услуга грађанима на територији на којој живе и раде.
У оним здравственим системима у којима је добро развијена примарна здравствена заштита  очекујемо боље здравствене показатеље, мање трошкове и боље перспективе за читаву популацију.
Универзална покривеност здравственом заштитом омогућава да појединци и заједнице добију здравствене услуге које су им потребне без финансијских трошкова. Ово не значи бесплатну покривеност за све могуће здравствене интервенције, већ подразумева минимални пакет здравствених услуга. Ово се не односи само на лечење појединаца, већ такође укључује и услуге за целокупну популацију, као што су кампање јавног здравља.
Улога примарне здравствене заштите и здравствених професионалаца је да свим популационим групама станивништва пруже здравствено васпитне и едукативне услуге у циљу унапређења животиних стилова. Истовремено их охрабрују да активно учествују у јавном здравственим иницијативама и да јасно формулишу своје здравствене потребе.
Здравствени приофесионалци у примарној здравственој заштити морају и да познају културне и  обичајне карактеристике заједнице у којој оставрују своју делатност.