У СУСРЕТ 7. АПРИЛУ, СВЕТСКОМ ДАНУ ЗДРАВЉА
Светски дан здравља посвећен је депресији и обележава се под слоганом „Депресија – хајде да разговарамо”.
Депресија је болест коју карактерише туга, губитак интересовања за догађаје из непосредне околине, уз немогућност обављања свакодневних активности у трајању од најмање две недеље. Људи који пате од депресије имају неколико карактеристичних симптома: губитак енергије, промену апетита, поремећај сна, анксиозност, смањену концентрацију, осећање безвредности, кривице и безнађа и мисли о самоповређивању или о самоубиству.
Депресивни поремећаји (депресије) сматрају се једним од највећих здравствених проблема од јавног значаја због више разлога:
- Високе стопе обољевања – то је најчешћи душевни поремећај у општој популацији
- Тежине последица – у највећем броју случајева (67%) депресије се понављају или хроничног тока
- Значајно нарушавају квалитет живота
- Завршавају самоубиством (10-15% депресивних особа)
- Јављају се удружено са другим душевним и телесним болестима и учествују у повећању укупног обољевања и смртности код становништва
Према подацима Светске здравствене организације, на глобалном нивоу 322 милиона људи пати од депресије (4,4% светске популације). Депресија је главни узрок 800.000 самоубистава годишње на светском нивоу и представља други водећи узрок смрти међу млађом популацијом (узраста од 15 до 25 година живота).
Депресија је један од водећих узрока оптерећења становника болестима у Србији. Према подацима из извештаја Светске здравствене организације из 2017. године (Глобално здравље: Процене депресије и других менталних поремећаја), од депресије у Србији пати 419.302 особе (5% популације). Депресија више оптерећује жене код којих заузима треће место, док је код мушкараца оптерећење депресијом на шестом месту.
Забрињава податак да је чак 21,1% становништва старих 85 година или више имало симптоме депресије, али их они нису препознали као такве. У односу на претходна истраживања здравља становништва Србије из 2000. и 2006. године, запажено је повећање учесталости депресије (2000. – 4,6%, 2006. – 6,0%, а у 2013. години – 6,7%).
Оваква повећана учесталост депресивних поремећаја и повећање у наредним годинама очекује се због следећих чинилаца:
- Продужава се животни век људи, а самим тим и број других телесних оштећења која су веома често праћена депресивним поремећајима
- Повећање учесталости лековима изазваних депресија
- У сталном је порасту повећање нивоа стреса у развијеним земљама, а нарочито у земљама у развоју (где припада и наша земља) и убрзане промене доводе до трансформација у породицама у ширим социјалним заједницама што иствремено потенцира и развој депресивности
У непрекидној трци за бољим животом као и пред новим изазовима долази до повећања унутрашњих конфликата у самој личности који на крају резултирају депресивним симптомима.
Процењује се да депресија у Европи није довољно лечена и да су различите могућности третмана ове болести недовољно искоришћене. У нашој земљи овај поремећај није довољно озбиљно узиман у обзир и као последица тога јавља се велико социјално али и економско оптерећење друштва. Из тог разлога рана дијагностика и правовремено адекватно и ефикасно лечење и збрињавање депресија могу утицати на смањење озбиљних последица које ови поремећаји могу довести код појединца, њихове породице и заједнице у целини.
Циљ овогодишње кампање је да се повећа број људи који ће потражити помоћ, а који имају симптоме депресије. Разговор са особама од поверења може бити први корак ка опоравку од депресије. Разговарајући о депресији са члановима породице, пријатељима, здравственим радницима, у школама, на радном месту, социјалним установама, у медијима може се смањити стигма која је повезана са депресијом.
Светска здравствена организација у овогодишној кампањи посебну пажњу посвећује онима које депресија су најчешће погађа: адолесцентима и младим одраслим особама, женама у репродуктивном добу (нарочито после порођаја) и старијим особама (преко 60 година).
Циљеви овогодишњег Светског дана здравља су:
- боља информисаност јавности о узроцима и могућим последицама депресије;
- да депресивне особе препознају симптоме и затраже помоћ;
- да породица, пријатељи и колеге, депресивних особа могу да пруже помоћ.
