Сваке године у Републици Србији обележава се март месец као месец борбе против рака, са акцентом на превенцију малигних обољења.

Епидемиолошке карактеристике малигних тумора у Србији

У свету све већи број људи болује од малигних болести (од 12,7 милиона у 2008. години, тај број се повећао на 14,1 милион у 2012. години). Очекује се да ће до 2032. године оболети 25 милиона људи широм света, односно оболевање од рака ће порасти за 70%. У 2012. години  у свету је 8,2 милиона људи умрло од свих локализација малигних тумора (према подацима Светске здравствене организације).
После болести срца и крвних судова, малигни тумори представљају најчешћи узрок обољевања и умирања становника Србије. У Србији се дијагностикује око 36.000 нових случајева малигних болести, а годишње умре више од 20.000 људи. Током последње деценије у нашој земљи је забележен пораст стопа обољевања и умирања од малигних тумора свих локализација, осим рака желуца. На више од 80% ових болести могуће је утицати спречавањем или модификовањем фактора ризика, као што су: пушење, неправилна исхрана, физичка неактивност, конзумирање алкохола. Пушење је узрок сваког трећег случаја рака, гојазност, неправилна исхрана и физичка неактивност узрокује више од једне трћине свих случајева рака. Свакодневно конзумирање алкохола (што је случај са сваким тридесетим одраслим становником Србије) значајно повећава ризик од настанка рака, док сваки десети случај рака је последица инфекције (хуманим папилома вирусом - рак грлића материце, хепатитис Б или Ц вирусом – рак јетре, бактеријом Helicobacter pylory – рак желуца).
Приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака доводе се у везу са начином живота (пушење, неправилна исхрана, физичка неактивност, конзумирање алкохола, претерано излагање сунчевим зрацима) и могуће их је мењати или потпуно елиминисати.
Мере превенције су: боравак у окружењу без дуванског дима и непушење, исхрана богата антиоксидантима, витаминима, минералима и дијетним влакнима, са ниским процентом масти, најмање 30 минута физичке активности дневно (лагана шетња, брзо ходање, вожња бициклом, пливање и сл.), ограничен унос алкохола, избегавање соларијума и неумереног излагања сунчевим зрацима.
         У великом броју случајева малигне болести су излечиве, ако се открију на време!
Уколико до болести ипак дође, њен је исход могуће побољшати раним откривањем, терапијом и рехабилитацијом уз одговарајуће палијативно збрињавање.
            Препоруке за рано откривање рака дојке: самопреглед дојке -  од 20. године једанпут месечно, клинички преглед од 29. до 39. године сваке треће године, клинички преглед од 40. године једном годишње, мамографија од 50. године         сваке  друге   године.
            Препоруке за рано откривање рака грлића материце: цитолошки преглед цервикалног бриса (Папаниколау тест) започети 3 године од почетка сексуалне активности, најкасније од 21. године живота. После 3 нормална цитолошка бриса, урађена у 3 узастопне године, периодични прегледи за жене које припадају групи ниског ризика, могу се радити на 2-3 године. Сексуално активним женама, млађим од 30 година, брис треба узимати једанпут годишње.
           Препоруке за рано откривање рака дебелог црева: тест на присуство окултног (голим оком невидљивог) крварења у столици мушкарци и жене од 50. године живота, имунохистохемијски ФОБ тест сваке друге године.
Одазовите се позиву на скрининг јер редовни превентивни прегледи су најбоља заштита!