Јубиларна, X Европска недеља превенције рака грлића материце обележава се у целој Европи  од 24-30. јануара 2016. године. Циљ обележавања Европске недеље превенције рака грлића материце је повећање свести о значају превенције рака грлића материце, као и  повећање нивоа зравствене културе жена и њиховог нивоа знања о раку грлића материце и његовој превенцији.

Овогодишљи слоган кампање је „Дан за здравље“ којим се апелује на наше сестре, мајке, ћерке, пријатељице, да у Европској недељи превенције рака грлића материце размишљају о свом репродуктивном здрављу, и да у току године одвоје „дан за здравље“, када ће посетити свог лекара и искористити неку од доступних могућности превенције у оквиру организованог или опортуног скрининга..

Овом недељом се преноси порука женама да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити редовним превентивним прегледима и потенцира се значај превенције у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце.Кампањом се апелује на жене да од младости и током целог живота редовно иду на гинеколошке прегледе. Никако не треба чекати симптоме, јер се они јављају када је болест већ одмакла! Преглед Папаниколау тестом (по енглеској речи названи “скрининг”), је кратак и безболан, и може открити промене на грлићу материце у фази која претходи раку. Ако те промене имају ризик да прерасту у рак, једноставан, амбулантно обављен, третман је довољан да се оне отклоне и да жена буде излечена. А од појаве вакцинације, постоји чак нада да ће комбинацијом скрининга и вакцинације ова вирусна болест, крајем 21. века, можда бити потпуно искорењена.

Значајне активности које се обављају током ове недеље у целој Европи су подела брошева „Бисер мудрости”. Брошеви, као симбол преношења знања, током недеље се  деле не само  женама већ и свима онима који подржавају борбу против рака грлића материце. До данас, преко 1.5 милион Бисера мудрости је дистрибуирано широм Европе и они су постали препознатљив симбол ове кампање.

У Србији се у оквиру Недеље превенције рака грлића материце од почетка  обележавања (од 2007. године) организује велики број активности као што су предавања, трибине, гостовања на телевизији и радију. У домовима здравља и болницама, гинеколози, патолози, епидемиолози социјални медицинари и стручњаци других профила током ове недеље организују предавања и разговоре у којима женама објашњавају важност редовног одласка на гинеколошки преглед. Наша земља  Европску недељу превенције рака грлића материце активно обележава кроз организоване догађаје са циљем скретања пажње јавности на рак грлића материце и подизање свести о значају превентивних прегледа у циљу раног откривања, јер се у Србији мање од трећине случајева рака грлића материце открива у раној фази када се може успешно применити само оперативно лечење , без неопходне постоперативне радикалне радиотерапије.

У недељи која је пред нама потребно је интензивирати активности на промоцији значаја раног откривања цервикалног рака у Србији и мобилисати све друштвене снаге за превенцију рака грлића материце и интензивирати активности на промоцији значаја очувања репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних мера превенције рака грлића материце.

 Епидемиолошки подаци

Рак грлића материце је данас још увек озбиљан проблем јавног здравља у Европи. Сваке године у целој Европи, у 60 000 жена се открије ова болест, а око 30 000 жена годишње умре због рака грлића материце. У Европи 175 000 жена живи са овим раком, било да је њихово лечење у току или не. У оквиру проширене Европске уније од 28 чланица, годишње се у око 33 000 жена дијагностикује рак грлића материце, а 15 000 жена умре од ове болести. Међутим, у поређењу са Унијом од 15, ситуација у новим земљама чланицама и другим земљама Источне Европе је знатно лошија, јер су у овим земљама  инциденца и морталитет понекада и двоструко већи.

Учесталост рака грлића материце јако варира између разних европских земаља због недостатка добро организованих програма за скрининг.

Србија се налази у групи европских земаља са највишим стопама оболевања и умирања од рака грлића материце и на четвртом је месту по обољевању у Европи, после Румуније, Литваније и Бугарске. Нажалост, наша земља се по умирању од ове врсте рака код жена, налази на другом месту у Европи, одмах после Румуније.

Србија је међу најугроженијим земљама у Европи по броју жена оболелих од рака грлића материце са око 1400 нових случајева годишње. Велики број наших жена први пут се јави гинекологу када је болест већ узела маха и када је лечење тешко и неизвесно. Нажалост, око 450 жена у сваке године у Србији изгуби живот због рака грлића материце, за који са сигурношћу знамо да припада групи најпревентабилнијих. Свакога дана у Србији оболе 4 жене, док 1 жена умре од ове малигне болести.

Већина ових случајева могла се спречити да је болест откривена на време и да се на време приступило лечењу.

Према подацима из 2012. године стопа инциденције (новооболелих) у централној србији је износила 23,2 оболелих жена на 100 000 жена.

На основу података Регистра за рак, постоје значајне разлике у Републици Србији како у обољевању тако и у умирању од карцинома грлића материце. Највеће стопе обољевања од карцинома грлића материце забележене су у Пчињском (39,4 на 100 000 жена), Шумадијском (30 на 100 000 жена), и Моравичком округу (28,7 на 100 000 жена). Нишавски округ је на петом месту (26,8 на 100 000 жена), док је Топлички округ на 13-ом месту по обољевању од карцинома грлића материце (20,3 на 100 000 жена).

Смртност од рака грлића материце се у централној Србији постепено повећавала, од 4.67 на 100.000 у периоду од 1971.-1985. године, до 6.8 на 100.000 у 2000. године. Од тада је стопа морталитета стабилна и чак се према подацима за 2012. годину региструје пад стопа морталитета (са 6,8/100.000 у 2011. години на 6,4 на 100.000 жена у 2012. години).

Постоје велике разлике у смртности од рака грлића материце међу појединим регионима Србије. Највеће стопе умирања од карцинома грлића материце забележене су у Пиротском (14,3 на 100 000 жена), Поморавском (12,8 на 100 000 жена), и сремском округу (10,4 на 100 000 жена). Топлички округ на 9-ом месту по умирању од карцинома грлића материце (8,1 на 100 000 жена), док је Нишавски округ је на 19-ом месту (5,4 на 100 000 жена).

У просеку сваке године у Србији оболи око 1400 жена а око 450 жена изгуби живот због рака грлића материце. Већина ових случајева могла се спречити да је болест откривена на време и да се на време приступило лечењу.

Важно је знати да се скоро сваки случај рака грлића материце може спречити. Добро организовани скрининг програми могу да спрече и до 80% случајева рака грлића материце. До сада спроведени скрининг програми у развијеним земљама ЕУ у последњих 10 година, су смањили број жена умрлих од рака грлића материце за 13,3%.

Jедна од ефикасних мера правенције је имунизација против хуманог папилома вируса. Ова интервенција је исплатива, поготову у земљама где су ресурси ограничени, учесталост ХПВ инфекције висока а обухват превентивним прегледима низак. Имунизација не искључује потребу за обављањем превентивних прегледа будући да постојеће вакцине не штите од свих типова ХПВ. Данас постоје вакцине против инфекције изазване хуманим папилома вирусима (ХПВ) које су ефикасне у превенцији ХПВ инфекције тип 16 и 18 који су заједно одговорни за настанак 7 од 10 случајева рака грлића материце.

Међутим, из два разлога, још увек 30 000 Европљанки сваке године умре од ове болести која се може избећи:
- већина жена у Европи и даље зна мало о раку грлића материце и о томе шта се може урадити да би се он избегао
- многе европске земље имају неефикасне превентивне програме или чак уопште не спроводе превенцију рака грлића материце.

Рак грлића материце је једини канцер који би практично могао бити елиминисан комбинацијом ефикасног скрининга и коришћењем нових технологија, као што је вакцинација против ХПВ-а.

Организовани скрининг карцинома грлића материце у Србији

 Организовани скрининг карцинома грлића материце на територији Републике Србије спроводи се  од 20.12.2012. године у укупно 17 Домова здравља који покривају 18 општина.У фебруару 2013. године ДЗ Ниш укључен је у спровожење организованог скрининга. Извештаје о спроведеним организованим скрининг прегеледима на карцином грлића материце домови здравља, преко окружних института и завода за јавно здравље, достављају Канцеларији за скрининг рака. Циљну групу за спровођење организованог скрининга рака грлића материце чине жене узраста 25 –64. године. У оквиру Програма спровођења организованог скрининга карцинома грлића материце у Србији је од децембра 2012 до краја октобра 2015. године укупано позвано 313 309 жена, што чини 56,1% од укупног броја планираних за позивање. Број жена које су се одазвале и којима је урађен Папаниколау тест био је 177 852 што је 56,8% од свих позваних жена. Проценат позитивних ПАП налаза (ПАП налаз групе III, IV и V) је 6,3% (код 11 201  жена). Укупно је потврђен 101 карцином грлића материце, што представља 0,06% од усвих рађених ПАП брисева. Највећу покривеност позивима су имали  Дом здравља Ваљево (123,2%) и Пирот (109,8%). Најбољи одзив имају ДЗ Краљево (91,4%) и ДЗ Сремска Митровица (87,8%). Просечан одазив у Србији је 56,8%.  Да би резултати били бољи неопходно је прво обезбедити све предуслове, па тек онда започети популациони скрининг.

Припремила
Мр сц. мед др Ана Стефановић, координатор за скрининг рака

ИЗЈЗ Ниш Центар за промоцију здравља ИЗЈЗ Ниш