Светски дан заштите животне средине основан је од стране Генералне скупштине УН 1972. и одржава се сваке године 5. јуна у више од 100 земаља. Овај догадај користи се као један од главних нацина кроз које организација УН широм света развија свест о животној средини и подстице политицку пажњу и акцију на унапредењу квалитета животне средине. Том приликом пружају се и веце могуцности за потписивање и ратификовање медународних конвенција о животној средини.

Светски дан заштите животне средине је глобални догадај и обележава се на свим континентима. Владе, појединци, невладине организације, локалне заједнице, предузетници и медији организују разлиците акције којима истицу своје опредјељење према заштити и унапредењу животне средине и потребу за променом мишљења и понашања. Овај дан се обележава бројним активностима као што су струцни и науцни скупови, активности на локалном нивоу као што су шетње, садња дрвеца, бициклистицке вожње, концерти, изложбе ликовних остварења, фестивали, такмицења у школама, кампање цишцења и рециклирања као и кампање са тематиком из области заштите животне средине. Светски дан заштите животне средине је прилика да мотивише све појединце, организације и предузеца да преузму позитивне кораке у заштити животне средине у својим домовима, школама и радним местима, усвајања нацина живота у складу са природном околином.
На овај нацин скреце се пажња на последице појединих људских активности које угрожавају живот на планети, као што су загадивање ваздуха, вода, уништавање шума, нестанак великог броја врста и друге, како би се стимулисао развој еколошке свести људи.

Тема Светског дана заштите животне средине ове године је „Седам милијарди снова. Једна планета. Користи је пажљиво“. Добробит човечанства, животне средине, као и функционисање привреде, на крају зависи од одговорног управљања природним ресурсима. А ипак, људи користе много више природних ресурса него што планета може да обезбеди.

Многи од земаљских екосистема се приближавају критичним тачкама пражњења или неповратне промене услед пораста броја становника и глобалним економским развојем. 

До 2050. године, ако тренутна потрошња и производња остану исти, за очекивани пораст броја  становника (очекује се да ће достићи 9,6 милијарди), морали би имати три планете да одржимо своје начине живљења и потрошње. Пажљива потрошња значи живети у оквиру планетарних граница како би се осигурала здрава будућност где се могу реализовати наши снови. Људски просперитет нас не мора коштати планете. Живети одрживо је „радити више са мање“. Економски развој не мора да буде обавезно повезан са коришћењем природних ресурса.

Светски дан заштите животне средине је шанса за све да развију одговорност за Планету Земљу и тако постану носиоци промена.

Вода.Мање од 3% светске воде је за пиће од чега је 2,5% замрзнуто у Антартику, Артику и глечерима. Човечанство се стога мора ослањати на 0,5% за све потребе екосистема и за свежу воду за човека. Човек загађује воду брже него што је природа може пречистити и „рециклирати“ у рекама и језерима. Више од 1 милијарде људи још увек нема приступ свежој води. Прекомерна употреба воде доприноси глобалној несташици воде. Вода је бесплатна у природи, али инфраструктура потребна да се испоручи је скупа.

Енергија.Упркос технолоким достигнућима која промовишу енергетску ефикасност, коришћење енергије у земљама ОЕЦД-а наставиће да расте за 35% до 2020. године.  Коришћење енергије у стамбеним и пословним објектима је друга најбржа растућа област глобалног коришћења енергије након саобраћаја. У 2002.години у земљама ОЕЦД-а било је 550 милиона моторних возила (од тога 75 % чине лична возила). До 2020. године очекује се повећање од 32% возила у власништву. У исто време предвиђа се да ће се километража повећати за 40% за моторна возила, као и да ће се  глобални авио-саобраћај  утростручити у истом периоду. На глобалном нивоу, потрошња енергије порасла је најбрже у транспортним и услужним делатностима. Домаћинства троше 29% светске енергије и самим тим доприносе 21% од укупне емисије угљен диоксида у атмосферу. Трошкови обновљивих извора енергије су све више конкурентни зато што потичу из фосилних горива. Једна петина потрошње финалне енергије у свету у 2013. години је била из обновљивих извора енергије. Дакле, можемо трошити друге изворе енергије без угрожавања квалитета живота.

Храна. Суштински утицаји на животну средину везано за храну, јављају се у фази производње (пољопривреда, прехрамбена индустрија) али и домаћинства утичу кроз своје изборе и навике.Тако свако од нас утиче на животну средину кроз потрошњу хране и производњу отпада. 1.3 милијарди тона хране се губи сваке године, а скоро 1 милијарду људи је неухрањено и још 1 милијарду гладно. 

Претерано конзумирање хране је штетно за наше здравље али и животну средину. 1.5 милијарда људи широм света су гојазни. Деградација земљишта, опадање плодности земљишта, неодрживо кориштење воде, уништавање животне средине смањују способност базе природних ресурса за снабдевање храном. Рачуна се да се у сектору хране троши око 30% укупно светске потрошње енергије и то око 22% је од укупне емисије гасова стаклене баште. И још нешто, повећана потрошња хране негативно утиче и на безбедност хране. 

Светски дан заштите животне средине, 5. јуна, је дан за слављење животне средине и предузимање глобалне акције – рачуна се учешће свакога од нас!

 Центар за промоцију здравља Института за јавно здравље у Нишу  ће у оквиру обележавања Светског  дана заштите животне средине и Светског дана без дуванског дима организовати изложбу под називом “ Свака цигарета смета” од 9.-23.06.2015. у Галерији Нишког културног центра, Бул. др Зорана Ђинђића 37. На изложби ће бити приказани најбољи радови студената свих факултета уметности у Србији.

Такође, поводом Дана здравих градова, 20.05.206 је отворена изложба најбољих фотографија ученика нишких школа на тему еколошког загађења у урбаним срединама