ЦЕНТАР ЗА КОНТРОЛУ И ПРЕВЕНЦИЈУ БОЛЕСТИ
АКТУЕЛНОСТИ

Акција добровољног, поверљивог саветовања и тестирања на ХИВ за студенте у студентским домовима на територији Републике Србије у склопу Треће паневропске недеље тестирања

Трећа паневропска недеље тестирања на ХИВ и хепатитисе
„Тестирај се. Лечи се. Спречи пренос на дуге!”

24. и 25. новембра 2015. г. биће органозовано тестирање на ХИВ  брзим  тестовима  (узорак  крви  из  јагодице  прста),  са издавањем  резултата у року од 30 минута. 
Тестирање  ће  бити  обављено  у  студентском  дому  код Правног факултета у Нишу 
и намењено је студентима Универзитета у Нишу. 
Тестирање  је  анонимно, поверљиво,  добровољно,  уз саветовање са лекарима специјализованим за рад у овој области из Института за јавно здравље Ниш.
 
За  потребе  тестирања  нису  потребене  здравствене књижице нити личне исправе! 
 
Довољно  је  да  се  заинтересовани  студенти  у  заказаном термину тестирања јаве на пункту у наведеном студентском дому!
 
Распоред тестирања:
1. Дом  код  Правног  факултета  –  уторак, 24.  новембар  од 20:00 до 23:00
2. Дом код Правног факултета – среда, 25. новембар од 20:00 до 23:00

Саветовалиште  за  добровољно  поверљиво  саветовање  тестирање на  ХИВ и друге полнопреносиве инфекције,  у сарадњи  са  Центром  за  промоцију  здравља  ИЗЈЗ  Ниш,  Студентским  центром Ниш, и НВО”Путоказ” учествује у обележавању Труге Европске недеље тестирања на ХИВ и хепатитисе. 
Саветовалиште  за  добровољно  поверљиво/анонимно  саветовање  и  тестирање  на
ХИВ и друге ППИ,  току  европске  недеље  тестирања  као  и  у  току  месеца  децембра,  радиће сваког радног дана у периоду од 8 до 14 часова (тел. 4-539-539).

Трећа паневропска недеља тестирања на ХИВ и хепатитис

Трећа  паневропска  недеља  тестирања  на  ХИВ,  од  20.  до  27. новембра обележава се бројним активностима које ће реализовати у преко 45  европских  земаља.  Циљ ове иницијативе је да се кроз комуникацију о добробитима тестирања на ХИВ и вирусне хепатитисе Б и Ц омогући да више особа сазна свој ХИВ, ХБВ и ХЦВ статус у што ранијем стадијуму инфекције. Под овогодишњим слоганом „Тестирај се. Лечи се. Спречи пренос на дуге!” биће организоване удружене акције здравствених радника и цивилног сектора. Циљ акције је подизање свести код што већег броја људи о ризицима за инфицирање и добробити тестирања и разумевања да постоји успешно лечење, те да зато треба да знају свој ХИВ и/или хепатитис статус (ИЗЈЗ Србије„Милан Јовановић Батут”). 
Свака трећа  особа од процењених 3000 особа  које живе са ХИВ-ом данас у Србији не зна да је инфицирана  ХИВ-ом.  Половина  особа  инфицираних  ХИВ-ом  дијагностикује  се  касно,  у узнапредовалом  стадијуму  ХИВ  инфекције,  што  одгађа  започињање  лечења. 
Подаци  указују  да  је  свака  трећа  особа  код  које  је  новодијагностикована  ХИВ  инфекција  на годишњем  нивоу  у  нашој  земљи  узраста  15–29  година,  при  чему  је  значајан  удео  младих  из  популације студената која је препозната као једна од посебно вулнерабилних популација.
ХИВ  је  и  даље  велики  проблем  за  јавно  здравље.  Неприхватљива  је  чињеница  да  у  Европи  од  2,5 милиона  људи  који  живе  са  ХИВ-ом  30–50%  није  свесно  да  су  инфицирани  ХИВ-ом,  а  да  чак половина  оних  који  су  инфицирани  ХИВ-ом  своју  дијагнозу  открију  касно,  што  доводи  до  каснијег приступа терапији.
           
 Повећање обима тестирања на ХИВ је императив за јавно здравље у ширем смислу, како би се повећао број особа које су свесне свог инфективног статуса – тако се смањује ризик од оболевања и умирања особа инфицираних ХИВ-ом, смањује се могућност за пренос ХИВ-а на друге особе, а такође се показало као економски оправдан приступ.
Тестирање на ХИВ је данас део одговорног понашања, јер се дијагностиковањем ХИВ инфекције и лечењем смањује могућност даљег преношења ХИВ-а на друге особе, укључујући и пренос са мајке на дете. Свуда у свету, као и код нас, страх од стигматизације и/или дискриминације повезане са ХИВ-ом, недовољно знања, предрасуде, недовољна доступност бесплатног тестирања на ХИВ праћеног саветовањем у здравственом систему, су само неке од препознатих баријера са којима се сусрећу особе са ризичним понашањем из посебно вулнерабилних популација, а које би имале највише користи од благовременог дијагностиковања ХИВ инфекције.
Сваке године у Европи буде дијагностиковано више од 100.000 особа инфицираних ХИВ-ом, а овај број у многим земљама не показује тренд смањења. Досадашњи напори нису резултирали спречавањем инфицирања ХИВ-ом. Повећање обима тестирања на ХИВ праћеног саветовањем је кључна превентивна активност, те су стога неопходне нове иницијативе спроведене у што већем обиму да се ток епидемије преокрене.
Повећање обима тестирања на ХИВ ће смањити оболевање и умирање међу пацијентима, смањиће и број нових инфекција ХИВ-ом, као и преношење ХИВ-а, а на тај начин ће смањити и економско оптрећење у систему здравствене заштите.

Највећи напори треба да буду усмерени на уклањање препреке за тестирање на ХИВ на три различита нивоа: нивоу пацијената, нивоу здравствених радника и на нивоу институција/прописа. Ове специфичне врсте препрека се разликују од земље до земље и на њиховом превазилажењу треба радити након спроведене детаљне анализе у свакој земљи.

Напредак у развоју терапије током претходних 30 година трансформисао је дијагнозу ХИВ инфекције из осуде на смрт у подношљиво хронично медицинско стање. Већина људи који живе са ХИВ-ом сада могу да воде дуг и квалитетан живот уколико им се ХИВ инфекција рано дијагностикује и користе редовно прописану антиретровирусну терапију.

Када људи нису свесни свог ХИВ позитивног статуса, већи је ризик да ХИВ пренесу на друге (неинфициране) особе. Дијагностиковање ХИВ позитивног статуса мотивише инфициране особе да прихвате понашање којим се смањује ризик од инфицирања ХИВ негативних особа.

Подаци Института за јавно здравље Ниш показују да су на подручју Нишавског и Топличког округа у току 2015. године регистроване 4 новоинфициране особе мушког пола ХИВ-ом од којих су две са симптомима болести а једна је умрла. У периоду од 1987. године до 2015. 147 заражених људи ХИВ инфекцијом регистровано је на овом подручју, од којих је 119 мушкараца. Најчешћи начин преношења је незаштићен сексуални однос.



           Припремила Проф. др Биљана Коцић