Почетак људске цивилизације десио се оног тренутка када су људи основали прве градове као места где се удруженим напорима појединаца стварао основ за деловање у разним акспектима живота какви су производња добара, трговина, колективна заштита, религиозност и развој првобитних  елемента писмености, затим филозофије и науке. Градови су брзо постајали места сконцентрисане људске активности у различитим аспектима живота. Доносили су својим становницима већу сигурност и већу шансу за опстанак у суровом природном окружењу али су истовремено постајали и места великих изазова, посебно у области ризика по здравље узрокованих животом великог броја људи на ограниченом и још увек неадекватно уређеном простору.

Векови су доносили велике промене. Многи градови су нестали у природним катаклизмама, ратним пустошењима, епидемијама, други су упркос свему опстајали, повећавали или временом губили своје становништво, повећавали или губили значај за шире заједнице и читаве државе, рађали су се нови урбани центри и прерастали у кратком времену у мегалополисе. Градови су изнедрили прве економске, политичке и религиозне релације међу људима, у њима су деловали први филозофи, писци, песници. Градови су изводили прве јавно-здравствене захвате кроз мелиорационе радове, кроз изградњу водоводних, канализационих система, јавних тоалета и купатила, кроз формирање нуклеуса будућих здравствених система и система социјалне заштите (карантини, болнице, хосписи, сиротишта, лепрозаријуми и друго).

***

У модерно доба живот у градовима нудећи многе могућности за запошљавање и приступ бољим јавним услугама (образовање, здравствена заштита, превоз, снабдевање, социјална заштита, спорт и друго) привлачи интензивније него икад током историје велики број људи. Обимне и нагле миграције становништва ка градовима нису давале простора за промптно пружање адекватних услова живота придошлицама, а те проблеме осећају у многоме и савремени мегалополиси. По садашњим подацима, преко 55% становника на планети живи у градовима а процене показују да ће 2050. године више од 2/3 светског становништва живети у урабаним срединама.

Овакав темпо брзог и и тешко контролисаног раста истовремено представља погодно тле за настанак великих здравствених ризика. У урбаним срединама, детерминанте здравља су повезане са друштвеним, демографским, економским и географским факторима који стварају изазове у свим областима живота. Од почетних места заједништва и групног деловања, савремени градови су све чешће места усамљених људи где изостаје могућност подршке појединцу у психичком, физичком и социо-економском трпљењу. Градови се зато сусрећу често са изазовима патолошког социјалног понашања: насиља, криминала, тероризма који угрожавају безбедност и животе грађана, као и аутодеструктивности услед одуства или неефикасности система подршке.

У том контексту СЗО препознаје градове као најважније партнере за решавање здравствених изазова и снажне делатнике у решавању јавно-здравствених потреба кроз основне јавне услуге за грађане, а посебно за рањиве групе.

Концепт здравог града задат од стране СЗО односи се на перманатно унапређивање квалитета живота становника, те утиче на развој оних ресура који омогућавају људима међусобну подршку у обављању свих животних функција и неометан развој сваког појединца и заједница до остваривања њихових максималних потенцијала. Здрав град постоји уколико постоји добро планирање, партиципација свих група грађана и мултисекторски приступ у решавању свих изазова уз примену свих доказаних научних доктрина. Са надом да ће будуће генерације живети наше данашње снове, пред савременим градовима су постављени компликовани задаци али су на располагању и неисцрпни ресурси људске креативности да измаштане визије здравих градова будућности буду нечија свакодневна реалност.

***

Подстакути вишегодишњим искуством изврсне партнерске сарадње,  Дан здравих градова 2023. године, обележавају заједничи три најмногољуднија града у земљи: Београд, Нови Сад и Ниш. Сублимирана настојања Института за јавно здравље Ниш, Института за јавно здравље Војводине и Градског завода за јавно здравље Београд на пољу креирања градова као подстицајних места за чување и унапређење здравља становника, постају посебно видљива наведеним партнерством у обележавању Дана здравих градова.

Повод за овогодишњу тему Дана здравих градова пронашли смо у научим и стручним потврдама за бенефите које на све аспекте људског здравља имају музика, плес и фолклор, како у домену превентивног деловања тако и у домену подршке, лечења и смањења штета.

Музика и плес су најстарији креативни изрази који су настајали ангажовањем најфинијих стваралачких капацитета људи. Разне културе користе музику, покрет и плес као предлошке успостављања склада између физичког, менталног, емотивног здравља и социјалног здравља.

Познати су и научно потврђени позитивни ефекти плеса на физичко здравље људи: смањење ризика оболевања од кардиоваскулрних болести, повећање капацитета плућа, превенција остеопорозе и артритиса, регулацију масти у организму,  снижавање нивоа холестерола, убрзавање метаболизма и регулисање телесне тежине.

Истовремено бављење музиком, плесом и фолклором утиче на боље расположење, помаже у контроли стреса, превентивно делује на развој депресије и истовремено помаже у терапијском третману депресије и анксиозности. Због потребе за памћењем нота у извођењу музике,  за памћењем плесних корака, музика, плес и фолклор подстицајно делују на когницију и превенцију деменције. Бављење музиком и плесом стимулише испољавање креативности чиме подиже ниво самопоуздања сваког појединца. Музика и плес нас уче доброј комуникацији, заједништву и бриге за друге. Плес и фолклор као групне активности доприносе развоју социјалних вештина користећи алате комуникацијских вештина те као резултат имамо појединце и групе који изражавају јасан осећај укупног задовољства, припадности и емпатије.

У духу свега изреченог у корист значаја музике, плеса и фолклора за очување и унапређење  менталног и физичког здравља а у тренуцима великих изазова са којима се као друштво срећемо у тим сферама, позивамо вас да 20. маја 2023. године  заједнички обележимо Дан здравих градова под слоганом ''Музика и плес – чувари здравља и исцелитељи''.

Институт за јавно здравље Ниш

Институ за јавно здравље Војводине

ДАН ЗДРАВИХ ГРАДОВА - МУЗИКА И ПЛЕС - ПОСТЕР

ФОЛКЛОР И ЗДРАВЉЕ

МУЗИКА И ПЛЕС - ЧУВАРИ ЗДРАВЉА И ИСЦЕЛИТЕЉИ