7. АПРИЛ - СВЕТСКИ ДАН ЗДРАВЉА
Слоган: „Изградња праведнијег, здравијег света“

Наш свет је пун неједнакости.
Као што је пандемија обољења COVID-19 нагласила, неки људи могу да живе здравије и имају бољи приступ здравственим услугама од других и то у потпуности захваљујући условима у којима се рађају, расту, живе, раде и старе.
Широм света, неке групе се боре да преживе са малим дневним приходима, имају лошије услове становања и образовања, мање могућности запослења, већу неравноправност између полова и имају мали или никакав приступ безбедном окружењу, здравствено-безбедној води, ваздуху и храни и здравственим услугама. То доводи до непотребне патње, болести и превремених смрти које се могу избећи. Све ово штети нашим друштвима и економијама.
То није само неправедно - то је могуће спречити.
Због тога се 7. априла, на дан обележавања Светског дана здравља 2021. године, глобално позивају лидери да осигурају да сви имају услове за живот и рад који погодују добром здрављу. Истовремено, апелује се на лидере да надгледају неједнакости у здравству и да осигурају да сви људи могу да приступе квалитетним здравственим услугама, онда када им требају и на местима где им требају.
COVID-19 је тешко погодио све земље, али је његов утицај био најоштрији у оним заједницама које су већ биле угрожене и које су изложеније болести, јер су имале мање шансе за приступ квалитетним здравственим услугама и било је вероватније да ће трпети негативне последице мера спроведених за сузбијање пандемије.
Додатне поруке ове кампање наслањају се на основну прокламацију да је „време да изградимо праведнији и здравији свет, за све и свугде“:

• „Светски дан здравља је. Време је да изградимо праведнији и здравији свет, за све и свугде.

• „COVID-19 нам је показао да нико није безбедан док сви нису безбедни. Време је да изградимо праведнији и здравији свет, за све и свугде.“

• „Слажемо се да је здравље право, а не привилегија. Време је да изградимо праведнији и здравији свет, за све и свугде.“

• „Морамо зауставити дискриминацију и искључивање. Време је да изградимо праведнији и здравији свет, за све и свугде.“

• „Морамо учинити да COVID-19 вакцине, тестови и лечење буду доступни свима. Време је да изградимо праведнији и здравији свет, за све и свугде.“

• „Морамо обезбедити здравствене услуге у свим заједницама. Време је да изградимо праведнији и здравији свет, за све и свугде.“

„Да градимо здравији свет”
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, уз подршку Министарства здравља Републике Србије и Светске здравствене организације – Канцеларије за Србију, сваке године обележава 7. април, Светски дан здравља, као један од значајних датума из Календара јавног здравља. Овогодишњи слоган Светског дана здравља је: „Да градимо здравији свет”.
Доступност здравствене заштите је једно од основних права сваког човека без обзира на пол, расну или верску припадност, социјално или економско стање или политичко уверење. Неједнакости у здрављу представљају значајан јавноздравствени проблем и последица су неједнаких животних могућности, како у породици и локалној заједници тако и на радном месту. Неке неједнакости у здрављу могу се приписати биолошким разликама или сопственим изборима, док се друге приписују околини и спољним факторима који су изван контроле појединаца. Неједнакости у здрављу могу настати  директно као последица друштвено-економских фактора као што су сиромаштво, неправилна исхрана, загађена околина, ризично понашање или индиректно као последица недоступности здравствене заштите. Светска здравствена организација истиче да је унапређење здравља могуће применом здравих стилова живота и смањењем фактора ризика по људско здравље. Једнако је важно развијати здравствени систем који правично унапређује здравствене исходе, чије услуге одговарају потребама корисника, који је финансијски одржив и почива на политици и пракси „неискључивања” тј. доступан је, приступачан и делотворан.
Пандемија болести COVID-19 највише је утицала на оне заједнице које су већ биле угрожене сиромаштвом и ограниченим приступом здравственим услугама, а тиме и на повећање социјалних и неједнакости у здрављу. Ове године Светски дан здравља подсећа на право на здравље за све и позива људе да граде здравији свет. Важно је развијати здравствену политику унутар здравственог система у којој се води рачуна о социјалном, економском и еколошком благостању.

Утицај социо-економских детерминанти на здравље:

• Предвиђа се пораст сиромаштва на глобалном нивоу (први пут у последњих 20 година).
• Смањена је могућност остварења 12 циљева одрживог развоја до 2030. године (свет без сиромаштва, свет без глади, добро здравље, квалитетно образовање, родна равноправност, чиста вода и санитарни услови, доступна и обновљива енергија, достојанствен рад и економски раст, индустрија иновације и инфраструктура, смањење неједнакости, акција за климу, одрживи градови и заједнице, одговорна потрошња и производња, живот под водом, живот на земљи, мир, правда и снажне институције, партнерством до циљева).
• За 60% становништва у појединим земљама нису доступне основне здравствене услуге.
• Више од милијарду људи живи у сиромаштву и лошим хигијенским условима, суочени су са повећаним ризицима ширења корона вируса, оболевања и умирања.
• Постоји разлика од 18 година у очекиваном животном веку између земаља са високим и ниским приходима.
• Према подацима СЗО из 2016. године, више од 15 милиона превремених смрти услед незаразних болести (ХНБ) догодило се у земљама са ниским и средњим приходима.
• Оболевање од рака је чешће код сиромашнијег становништва.
• Стопа смртности млађих од пет година је осам пута већа у Африци него у Европском региону.

Истраживања показују да социјалне детерминанте здравља имају 50% више утицаја на здравље него здравствена заштита или избор начина живота.
Социјалне детерминанте здравља које могу утицати на једнакост у здрављу:

• Зарада и социјална заштита
• Образовање
• Незапосленост и несигурност посла
• Услови радног окружења
• Начин исхране
• Услови животне средине
• Рани развој детета
• Социјална инклузија
• Недискриминација
• Приступ здравственим услугама.

Позитивни утицај на социјалне детерминанте здравља од кључног је значаја за побољшање здравља и смањење неједнакости у здрављу. Партнерство владиног са невладиним сектором, боља информисаност целокупног становништва (посебно рањивих група о њиховим правима на здравље), удруживање у остваривању права и помоћ невладиних организација у заштити права могу поставити корисника „у центар” здравственог система – што је приоритет његовог развоја и функционисања.

Преузето са: http://izjzv.org.rs/?lng=lat&cir=0&link=3-15-2369
Погледајте И следећу страницу: http://www.batut.org.rs/index.php?content=2199