line decor
line decor
 
Центар за промоцију здравља
 
 
 
ЦЕНТАР ЗА ПРОМОЦИЈУ ЗДРАВЉА

 

 

 

РАНО ОТКРИВАЊЕ ПРЕКАНЦЕРОЗНИХ ПРОМЕНА И РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ


Колико је чест рак грлића материце?
- Рак грлића материце налази се на другом месту према учесталости међу злоћудним туморима полних органа жене, одмах иза рака дојке.
- У Војводини, рак грлића материце је на другом месту од укупног броја жена оболелих од рака.
- Србија има највећу учесталост рака грлића материце (24,3 на 100000 становника) у односу на све друге републике бивше Југославије. То је уједно и једна од највећих учесталости у Европи.

Шта су то преканцерозне промене на грлићу материце?
„Дисплазије“ или „цервикалне интраепителијалне неоплазије“ (скраћено ЦИН) су стручни називи за читав низ промена на слузокожи грлића материце од минималних поремећаја до потпуне измене слузнице са незрелим злоћудним ћелијама.
Ове промене се сврставају у 3 степена (ЦИН 1-3) у зависности да ли је захваћена само доња или средња трећина односно читава дебљина слузнице.
Оне претходе настанку рака јер доња граница слузокоже и ткива грлића (тзв. базална мембрана) још није повређена.
Рак грлића материце настаје продором злоћудних ћелија у дубину преко 1мм.
3-17 година је време које је потребно да прође од зачетка преканцерозних промена на грлићу материце до настанка рака.

Шта је узрок преканцерозних промена и рака грлића материце?
- Рак грлића материце је у највећем проценту инфективне природе.
Хумани папилома вируси (ХПВ) су узрочници овог обољења. Откривено је преко 100 разлишитих типова ХПВ од којих су најопаснији типови 16 и 18.
-У настанку обољења (поред вируса), значајну улогу имају: пушење,
рано ступање у сексуалне односе, већи број партнера, лоши социоекономски услови живота, имунодефицијентна обољења и др.

Како настаје рак?
Услови који су потребни за настанак преканцерозних промена које претходе раку грлића материце:

  • постојање промењене слузокоже на грлићу материце или „ранице“ која представља улазно место за делове вируса и
  • директни контакт са опасним вирусим

Делови хуманих папилома вируса инактивишу гене који контролишу раст ћелије што условљава неконтролисано бујање и умножавање ћелија и настанак рака.

Ко је угрожен?

  • жене које су започеле сексуалну активност у раној младости (пре 16. године),
  • жене које имају већи број сексуалних партнера,
  • жене које су имале полни однос са зараженим мушкарцем
  • пушачи
  • жене које користе имуносупресивну терапију или имају ХИВ инфекцију
  • жене којима није редовно узиман Папаниколау брис (ПА) су посебно угрожене, млађе од 30 година или ако су непоуздане за праћење и не одазивају се на контролне прегледе.

Који су симптоми преканцерозних промена и почетног рака глића материце?

  • асимптомацки пошетак и случајно откривање
  • први најчешћи знак: сукрвица и крварење из вагине после сексуалног односа
  • остали знаци који захтевају обавезан преглед грлића материце:

неуредно крварење које није у вези са менструацијом,
појачан вагинални секрет и исцедак непријатног мириса помешан са сукрвицом.

У чему се састоји преглед грлића материце?
Преглед глића материце врши се у гинеколошком положају применом инструмента „спекулума“, који има задатак да размакне зидове вагине и омогући преглед грлића. При прегледу се обавезно узима Папаниколау брис. Правилно узимање Папаниколау бриса је безбедно, врши се посебним дрвеним шпатулама са затупљеним врхом или четкицама које улазе у канал грлића материце. Свака полно активна жена треба бар на сваке 2-3 године да преконтролише Папаниколау брис.
Затим следи колпоскопски преглед применом апарата – колпоскопа, којим се безболно и под увећањем у трајању од 2-3 минута изврши детаљан преглед грлића материце. Циљ колпоскопског прегледа је да открије почетне преканцерозне промене на слузници грлића материце које се не могу видети голим оком. Тачност колпоскопије као самосталне методе у откривању преканцерозних промена износи 87%, а заједно са Папаниколау тестом 98%.

Шта треба знати о Папаниколау тесту?

  • Папаниколау тест је једноставна и безбедна метода којом се прегледају ћелије добијене брисом са грлића материце. Он показује појаву упале, присуство ненормалних-атипичних ћелија или ћелија рака грлића материце.
  • За узимање ваљаног узорка неопходно је да прође 5-7 дана од последње менструације или сексуалног односа, а пре узимања бриса не треба користити вагиналете и вагинална испирања.
  • Брис узима гинеколог у гинеколошкој ординацији у току прегледа вагине и грлића материце помоћу инструмента – спекулума.

Резултати Папаниколау теста:

  • I i II група Папаниколау бриса представља уредан налаз. На жалост, око 30% ових уредних налаза није веродостојно и жена са уредним налазом може имати преканцерозну промену. Због тога су потребни прегледи у краћем временском интервалу, једном годишње. Када су два узастопна налаза Паниколау теста негативна, прегледи се могу проредити на једном у две до три године.
  • III група је сумљив налаз, може бити узрокована појавом инфекције и указивати на постојање премалигних промена на ћелијама.
  • Групе IV i V указују на присуство ћелија рака у брису.

Шта ако је Папаниколау тест сумљив или патолошки?

  • Уколико је Папаниколау тест сумљив (III група) без одлагања се мора детаљно прегледати грлић материце. Врши се узимање брисева на ХПВ вирусе, бактерије, хламидије, микоплазме и колпоскопски преглед под увећањем. Уколико се на основу ових прегледа посумња на постојање преканцерозних промена, мора се узети исечак (циљна биопсија) или киретажа канала грлића материце са слањем материјала на микроскопски или патохистолошки (Пх) преглед.
  • Уколико је тест патолошки (IVили V група), неизоставно и што пре се мора обавити колпоскопски преглед са узимањем циљаних исечака и/или киретаже грлића материце са слањем материјала на Пх преглед. Једина дефинитивна и меродавна дијагноза је она која је постављена на основу микроскопског или патохистолошког прегледа од стране лекара специјалисте патохистолога.

Где да се обратим на преглед?

  • Преглед и узимање Папаниколау бриса може се извршити у гинеколошким амбулантама домова здравља.
  • Допунска дијагностика (колпоскопски преглед и циљано узимање исечка – биопсија и киретажа канала грлића материце), спроводи се у болницама у свим случајевима када се у гинеколошкој амбуланти дома здравља добије сумњив или патолошки налаз Папаниколау бриса. За преглед је неопходан оверен упут од специјалисте гинеколога из Дома здравља. Ако се прегледима открије преканцерозна промена или почетни облик рака грлића материце лечење се наставља на оперативном одељењу.

Како се лече преканцерозне промене и рак грлића материце?

  • Уколико се ради о почетној форми преканцерозних промена (ЦИН 1) у обзир долази примена тзв. деструктивних метода лечења: криотерапије, хладне коагулације или електрокаутеризације.
  • Уколико се ради о преканцерозним променама вишег степена (ЦИН 2 или 3) уобичајно се врши конизација или исецање промене на грлићу материце у виду купе или конуса. У новије време примењује се исецање промена специјалним електроомчицама. Недостатак ове методе је у томе што се не могу прецизно прегледати ивице уклоњене промене и постоји ризик да део промене заостане.
  • Уколико се докаже постојање почетне канцерозне промене или рака који је ограничен само на грлић материце, спроводи се хирушко лечење: „дубока конизација“, уклањање материце (хистеректомија) или радикална операција (радикална хистеректомија) када се са материцом и делом вагине заједно уклањају и лимфне жлезде из мале карлице и тако прекидају путеви ширења рака.
  • Код жена које нису рађале постоји могућност да се у почетној фази рака грлића материце сачува материца (тзв. радикална абдоминална или вагинална трахелектомија), тако што се уклања читав грлић са делом вагине и лимфним жлездама из карлице а оставља тело материце које се споји са остатком вагине.

У чему се састоји превенција?
- Стварање навике да се код гинеколога на преглед долази редовно, једном годишње, и ради Папаниколау тест, без обзира што је жена здрава или се добро осећа.
- Коришћење кондома као контрацептивног средства када год је то могуће.
- Водити здрав стил живота:
   не пушити,
   не започињати са сексуалном активношћу пре напуњене 16. године живота
   избегавати често мењање сексуалних партнера.
- Обавезно лечење безазлених „раница“ и других доброћудних промена као и упале грлића материце јер оштећене ћелије могу бити улазно место за ХПВ вирусе који покрећу процес злоћудне трансформације ћелија.
- Рано откривање и правовремено лечење премалигних промена на грлићу материце без обзира што оне не морају дати приметне симптоме.